Ana, moja klijentkinja, neznog i blagog izraza lica i istih takvih pokreta. Mila je i ljupka. Podseća na kakvu graciju. Zovem je Gracija relacija. Fenomenalno uviđa relacije u porodici, analitična je, uživam da je slušam.

“Prolazimo kroz strahovit period. Suzdržavamo se da se ne svadjamo pred decom, gutamo naše emocije i sklanjamo autentične reakcije pod tepih. Hoćemo da razgovaramo, a onda shvatimo da su deca tu i ćutimo. Zaustimo nešto, pa opet zaćutimo. Sklanjamo se, jedno od drugog i od problema. Shvatam koliko sadržaja guramo u one fioke o kojima si pričala. Prepune su besa, te fioke, nedorečenih pitanja i još nedorečenijih odgovora. A mi ih ne otvaramo. Namerno i svesno ćutimo kako bi decu poštedeli stresa i patnje.

Kao da sam ušla u začarani kug. Želimo da ih zaštitimo, pa krijemo istinu. Kada krijemo istinu, oni su uplašeni i slute ko zna šta u svojim glavicama.

Poželim sve da im objasnim. Onda se uplašim ja. Nekada i ne primetim da ih tada izbegavam i da se udaljim od njih, a oni i dalje strahuju. Zašto to radimo svojoj deci?

Osetim često njihove zabrinute poglede. Shvatim da sam loša majka, grize me savest. Krivica počinje da zamenjuje strah.

I, (na licu joj se vidi zabrinutost i čuje se snažan uzdah, do izgovara) eto nove emocije, i šta sad? Šta ako počnu da plaču? A šta ako se naljute na mene i pomisle da sam loša majka? Možda će poželeti da žive sa ocem, šta onda? Šta da radim ako Miloš (Anin partner) ne želi da prisustvuje razgovoru? Koja sve pitanja može da mi postavi dete? Šta ako se ne snađem da odgovorim?

Više ništa ne znam….(sada sleže povijenim ramenima i izgovara nešto nalik pitanju i konstataciji istovremeno)…Možda je bolje da se ne razvedem.? Kako da razgovaram sa njima? Ne znam ni odakle da počnem? Zašto mi je sve ovo trebalo?”

Njeno telo potvrđuje unutrašnji osećaj zbunjenosti, nesigurnosti i anksioznosti. Potpuno zgrčenog tela, gotovo da je utonula u fotelju i stopila se sa njom, kao da želi da pobegne od sebe.

Ovo je Anin šesti dolazak na razgovor. Četiri puta je dolazila sa partnerom, a od kada je on na bolovanju zbog povrede stopala, ona dolazi sama. I već smo postavili cilj našeg današnjeg razgovora, a to je: šta i kako da kažemo deci u tom prvom razgovoru o razvodu?

Kako je Ana sada iznela nova, veoma važna, pitanja i dileme, prolazim kroz sadržaj svega što je navela, ne bi li uočila ima li prioritetnije teme za razgovor od one koju smo planirali za danas.

Zavirimo sada u moju glavu 🙂 U mojoj glavi to izgleda ovako:

• Moguća je eskalacija besa koji “stavljaju u fioke”,
• Kakva su osećanja dece ako su intuitivno osetila da se nešto dešava u porodici?
• Kako na to reaguje šestogodišnji Petar, a kako trinaestogodišnja Anja (prelistavam u glavi razvojne zadatke dece shodno njihovom uzrastu)?
• Koji su to još Anini strahovi?
• Koliko je na nju, Miloša i decu uticala Miloševa povreda i kako je to uticalo na njihov medjusobni i pojedinačni odnos i osećanja?
• Šta je zaista njihova istina koju bi trebalo da saopšte deci (iako iznose prevaru kao povod za razvod, da li baš to treba saopštiti deci?)
• Zašto Ana opet sumnja u odluku o razvodu (zbog straha da se suoči sa reakcijama dece, zbog Miloševe povrede, zbog izlaska iz zone komfora i predvidivosti, zbog njenog stava da je brak svetinja, zbog stava njenih roditelja ili okoline, zbog krivice da je deci uništila život….ispostavilo se zbog svega po malo).
• Koji je stavovi i misli dovode u sumnju da je loša majka?
• Zbog čega je sve poljuljano njeno samopouzdanju i kako vratiti veru u lične snage i sposobnosti da može istajati na ovom zahtevnom putu, punom prepreka.
• Prirodno je što se oseća dezorijentisano.

Dok ovo promatram uzimam u obzir ličnosti svih članova porodice i njihova moguća ponašanja. Kao i snažan uticaj nekih njima bliskih osoba.

A zašto sam i svoje misli podelila sa vama?

Prolazeći kroz ovaj misoni tok, iznova potvrđujem koliko je opravdano svrstavanje razvoda u sam vrh stresnih događaja u životu pojedinca. Zaista je (pre)zahtevan za par koji se razvodi i za njihovu decu, a svakako i za psihologe i terapeute koji se bave ovom oblasti. Razumem dobro i klijente, zašto im se ponekad učini da je najbolja opcija “odustajanje od svega”.

Zašto je Ani sve ovo teško?

Zato što su porodični život, brak i deca na vrhu njenog sistema vrednosti. Zato što je svesna odgovornosti prema svojoj deci. Zato što shvata koliko je teško doneti važne odluke i koliko je stresno saopštiti ih. Zato što uviđa posledice koje sa sobom nosi razvod braka. Zato što shvata da će deci, možda, naneti bol. I zna da nije ona jedina koja je u tome. Tu su i partner i deca, i to dodatno usložnjava situaciju. Jer svi članovi porodice imaju svoje misli, dileme, očekivanja i stavove koji se međusobno prepliću. To čini proces razvoda teškim za sve učesnike koji su u tom procesu.

Prirodno je da strahujemo da li će deca o nama misliti loše i da li ćemo ih povrediti postupcima i odlukama koje za njih mogu biti bolne. Ona shvata da je razvod rešenje jer su porodični odnosi već dogo trajno poremećeni, ali se plaši svega što je na tom putu čeka, a najviše kako će deca podneti razvod roditelja.

Nakon, verovatno samo jednog minuta, jer misoni tok je mnogo brži od njegovog prepričavanja, donosim odluku da predložim Ani da zamisli jednu situaciju.

Nije teško zamisliti situaciju da pedijatar prepiše injekcije ili operaciju kao terapiju za neki zdravstveni problem koji ima vaše dete, npr. upalu slepog creva. Znate tačno koliko će se dete protiviti odlasku na injekciju. Plakaće, moliće vas da ga ne vodite, tražiće da pije sirup umesto toga. Neko dete će reći da vas ne voli, jer niste dobar roditelj. Učiniće sve da izbegne bol. Oći će mu biti pune suza i straha od bola koji sa sobom nosi terapija koja vodi ka ozdravljenju.

Pitate se da li ste mogli da sprečite da dete dobije upalu slepog creva, da li ste u nečemu pogrešili? Razmišljate kako će teći postoperativni tok. Zabrinutost je sve veća. Svesti ste da ste vi osoba koja donosi odluku.

Šta ćete tada uraditi kao roditelj, koji, čini se, odvodi dete da pretrpi bol? Da li ćete odložiti injekciju/operaciju ili pak odustati od izlečenja vašeg deteta?

Nakon što je Ana sa mnom podelila uvide i dala odgovore na pitanja, ponavljam sebi a zatim saopštavam i Ani tri činjenice:

• Prirodno je što se ovako oseća tokom procesa razvoda.
• Za svega 5 dana, Ana i Miloš će početi da žive odvojeno, tako što će se Ana sa decom preseliti u novi stan, a deca o tome ništa ne znaju.
• Miloš je već mesecima odlučan u nameri da se razvede i nema mesta očuvanju njihove bračne zajednice.
• Odlučujem da uvažim sva njena osećanja i dileme i usmerim njenu pažnju na pripremu za prvi razgovor sa decom.

Ukoliko se osećate zbunjeni ili nesigurni u vezi sa važnim životnim odlukama, tu sam da vas podržim i vodim kroz svaki korak. Zajedno ćemo pronaći rešenja koja vam donose mir i sigurnost.

Kontaktirajte me i dajte sebi priliku za lični rast i emocionalnu ravnotežu.

Kada deca postanu taoci konflikta između roditelja kroz manipulaciju, ona ulaze u svet unutrašnje borbe i nesigurnosti. Odrastajući između dve vatre, deca postaju mali posrednici između osećaja lojalnosti i ljubavi prema oba roditelja, osećajući često pritisak da zauzmu stranu.

Zamislimo dečaka Luku, osmogodišnjaka, koji se posle svakog vikenda vraća kući od oca sa osećajem krivice. Njegova mama mu kaže: „Znaš koliko mi je teško kada nisi ovde.“ Luka oseća teret odgovornosti za majčine emocije, kao da ga svaka njegova poseta ocu povređuje. Luka počinje da veruje da njegova sreća s jednim roditeljem automatski znači bol za drugog.

Na psihološkom planu, ovakva manipulacija stvara tzv. kognitivnu disonancu – dete ne može da spoji svoja osećanja prema oba roditelja, a osećaj krivice postaje deo njegove svakodnevice. Ova disonanca ga stavlja pred izbor između ljubavi prema ocu i osećaja odgovornosti prema majci, što može izazvati anksioznost, nesigurnost i osećaj da je „rastrgnut“.

S druge strane, tu je primer petnaestogodišnje Anje. Njena mama stalno joj govori: „Tvoj tata je srećan bez nas, sigurno već traži novu porodicu.“ Iako to možda nije istina, Anja počinje da oseća strah od napuštanja. Na psihološkom planu, ovakve manipulacije podstiču osećaj nesigurnosti i nisko samopouzdanje – Anja veruje da će je i drugi ljudi napustiti, jer je tata možda već zaboravio na nju.

Kod dece poput Luke i Anje, ovakvi obrasci komunikacije kreiraju temelje za anksioznost i emocionalnu ranjivost. Toksične poruke koje nose roditelji postaju unutrašnji glasovi dece. Kada Luka čuje da „ako voli tatu, ne brine za mamu“, on razvija osećaj da nikada ne može biti „dovoljno dobar“ za sve. Kad Anja čuje da tata „sigurno traži novu porodicu“, ona veruje da je zamenljiva.

Kako odrastaju, deca koja su prošla kroz ovakve manipulacije često postaju odrasli sa dubokom potrebom za potvrdom. Nose u sebi seme sumnje u ljubav i sigurnost u odnosima, jer su rano naučeni da ljubav znači izbor, bol ili odgovornost za tuđe emocije. Na psihološkom nivou, manipulacija im je pokazala da veza s drugima znači odustajanje od sebe, te u kasnijim životnim odnosima mogu osećati stalan strah da nisu dovoljno dobri ili da će biti ostavljeni.

Deca koja su uvučena u ove manipulacije često osećaju emocionalnu iscrpljenost i razbijenost jer pokušavaju da balansiraju između ljubavi prema oba roditelja. Da bi se oporavila, deca poput Luke i Anje trebaju bezuslovnu podršku – prostora da izraze svoje osećaje, nauče da nisu odgovorna za osećaje roditelja i da je ljubav prema jednom roditelju jednako vredna kao i ljubav prema drugom.

Manipulacija je psihološki mehanizam kojim osoba koristi obmanu, emocionalni pritisak ili pretnje kako bi ostvarila kontrolu ili uticala na ponašanje drugog. U kontekstu razvoda, roditelji, nesvesno ili svesno, mogu koristiti decu kao sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva, bilo da se radi o pokušaju da sačuvaju emocionalnu povezanost ili da se osveže svoje nesigurnosti.

Tokom i nakon razvoda, roditelji ponekad koriste manipulativne rečenice u komunikaciji s decom, često kao izraz sopstvene tuge, besa ili nesigurnosti. Ovakve manipulacije mogu duboko uticati na detetov emocionalni razvoj i oblikovati njegovu sposobnost da uspostavi zdrave međuljudske odnose u budućnosti. Ovakve rečenice opterećuju dete osećanjem krivice, dužnosti ili čak mržnje prema drugom roditelju, čime se otežava detetova sposobnost da razvije zdrav odnos sa oba roditelja i izaziva unutrašnji konflikt.

Psihološke posledice manipulacije kod dece:

Manipulacija tokom i nakon razvoda ima dubok uticaj na detetov emocionalni razvoj, jer ga stavlja u emocionalnu poziciju koju ne bi smelo da doživi. Osećanje da je odgovorno za roditeljske emocije, ljubavne odnose ili odluke može izazvati depresiju, anksioznost, pa čak i emocionalnu disocijaciju. Deca počinju da razvijaju osećaj da nisu dovoljna ili da nisu sposobna da se nose sa težinom situacije.

S vremenom, ovakvi obrasci mogu uzrokovati nizak nivo samopouzdanja, emocionalnu preopterećenost i potrebu za potvrdom od drugih, jer su naučili da je ljubav povezana sa žrtvovanjem i preuzimanjem odgovornosti za nečije emocije.

Deca koja su izložena ovakvoj manipulaciji često postaju nesigurna odrasla lica, sa problemima u stvaranju i održavanju zdravih odnosa. Osećaju se nesigurno u vezi sa svojom vrednošću i sposobnostima da održavaju ravnotežu u emocionalnim odnosima. Bez podrške i odgovarajuće pomoći, ovakve deca mogu razviti posebne emotivne blokade koje ih prate kroz život. Ova deca mogu razviti duboko ukorenjeni strah da nisu dovoljno dobra, da će biti napustena ili da ljubav uvek nosi bol i nesreću.

Manipulacija dece tokom razvoda nije samo emocionalno zlostavljanje – ona je proces koji narušava detetovu sposobnost da se razvija u zdravo i emocionalno stabilno biće. Deca poput Luke i Anje odrastaju u okruženju koje ih uči da ljubav znači žrtvovanje, odgovornost za tuđe emocije i odustajanje od sebe. Roditelji koji koriste decu kao sredstva za emocionalne igre ili manipulacije ne samo da ugrožavaju emocionalnu dobrobit deteta, već i njegovu budućnost. Prepoznavanje i razumevanje ovih manipulacija je prvi korak ka pružanju pomoći deci da izgrade zdrav emocionalni temelj, uprkos izazovima s kojima se suočavaju.

Da li želite pomoći svom detetu da izbegne ove psihološke ožiljke?

Prvi korak je prepoznavanje manipulacija i stvaranje sigurnog prostora u kojem deca mogu izraziti svoja osećanja bez straha od osude ili odgovornosti za roditeljske emocije. Ako ste prošli kroz proces razvoda i želite da vašoj deci pomognete da izgrade zdrave emocionalne temelje, predlažem vam da zajedno sa stručnjakom naučite kako da podržite emocionalni razvoj svoje dece, uprkos izazovima razvoda.

Kontaktiraj me danas i daj svom detetu priliku da odraste u emocionalno stabilnu i sigurnu osobu. To je najdragocenije što detetu možete dati u životu.

Manipulacija kroz razvod ne ostavlja samo emocionalne ožiljke, već može oblikovati njihove buduće odnose, učeći ih da je ljubav povezana s obmanama i manipulacijama. Deca, koja bi trebalo da se osećaju voljeno i sigurno, umesto toga počinju da razvijaju nesvesne strahove i nesigurnosti, verujući da je ljubav nešto što treba zaslužiti, a ne nešto što treba slobodno davati.

U narednim pasusima otkrićete 15 rečenica koje sam čula u svom radu sa decom, i kako one ostavljaju dugoročne posledice na njihov psihološki razvoj.

„Zbog tebe je mama/tata tužna, ne znaš koliko mi je teško!“

Ova rečenica stavlja dete u poziciju da se oseća odgovornim za roditeljsku tugu. Dete počinje da veruje da je njegova sreća direktno povezana s roditeljskom tugom. To stvara unutrašnji konflikt i stresa – dete oseća da je odjednom postalo odgovorno za emocije jednog roditelja. To može dovesti do emocionalne iscrpljenosti, osećaja preopterećenosti i unutrašnje nesigurnosti.

„Ako voliš mene, moraš da ostaneš sa mnom“

Ova rečenica manipuliše detetovom ljubavlju prema roditelju i podstiče ga da se oseća krivom ako se viđa sa drugim roditeljem. Dete se suočava sa emocionalnim šantazama, gde je pritisnuto da bira između ljubavi prema oba roditelja, što dovodi do stalne sumnje u svoju sposobnost da voli oba roditelja. Ovaj pritisak može izazvati osećaj gubitka identiteta i postavljanje nefer emotivnih tereta na detetov razvoj.

„Tvoj otac/mama se sigurno ne brine o tebi“

Manipulacija ovog tipa ima za cilj da stvori negativnu sliku o drugom roditelju u očima deteta. Dete postaje zbunjeno, počinje da razvija distrust prema drugom roditelju, što podstiče niskog poverenja i emocionalnu distancu u vezi. Ovakva rečenica može da stvori duboku emocionalnu ranjivost kod deteta, koje oseća da ne može da veruje svom roditelju i da je ljubav između roditelja obeležena kritikama i negativnostima.

„Pogledaj šta je otac/mama uradio/la, pa zbog njega/nje se sve ovo desilo“

Ova rečenica prebacuje krivicu na jednog roditelja, čineći dete suosetljivim sa roditeljskom tugom i besom. Dete se nalazi u situaciji gde veruje da je razvod rezultat loših postupaka drugog roditelja, što dovodi do zbrke u razumevanju porodične dinamike. Umesto da se oseća sigurno i zaštićeno, dete oseća stres i krivicu, koja ne bi trebala biti deo njegovog sveta.

„Ako odeš kod oca/mame, znaš da mi neće biti dobro.“

Ova rečenica koristi emocionalni pritisak kako bi dete ostalo uz jednog roditelja. Manipulacija koristi roditeljsku tugu kao oružje i tera dete da se oseća odgovornim za emocionalno stanje roditelja. To stvara kod deteta osećaj krivice i nesigurnosti jer je stavljeno u poziciju da veruje da je odjednom odgovorno za emocije roditelja.

„Ako voliš tatu/mamu, izgleda da te nije briga za mene.“

Dete oseća krivicu zbog svojih osećanja prema drugom roditelju. Ova rečenica prenosi detetu osećaj da mora da bira između roditelja, što izaziva unutrašnji konflikt i emocionalnu zbunjenost.

„Tvoj tata/mama nas je napustio/la, znači da nas nije voleo/la.“

Dete može da počne da oseća nesigurnost i da krivi drugog roditelja, verujući da je krivica za razvod potpuno na toj strani. Tako se stvara osećaj napuštenosti i ljutnje prema drugom roditelju.

„Ja radim sve za tebe, dok tvoj tata/mama samo misli na sebe.“

Ova rečenica šalje poruku detetu da mora biti lojalno roditelju koji se „žrtvuje“, što može izazvati osećaj obaveze i obavezu da se izvinjava ili „pomaže“ roditelju koji je „ostavljen.“

„Znaš koliko mi je teško bez tebe kad si kod tate/mame?“

Dete oseća krivicu zbog vremena koje provodi sa drugim roditeljem i može početi da se oseća odgovornim za osećaje roditelja. To vodi tome da dete oseća grižu savesti i možda ograničava svoja druženja s drugim roditeljem.

„Videćeš i sam/a kako ti tata/mama nije prava osoba kada odrasteš.“

Ova izjava „ubacuje“ seme sumnje u detetovu svest i može izazvati odbojnost prema drugom roditelju. Dete može početi da preispituje svoje viđenje drugog roditelja i oseća pritisak da zauzme stranu.

„Tvoj tata/mama ne plaća ni alimentaciju, znači da te ne voli i da mu/joj nije stalo do tebe.“

Time roditelj iskorišćava finansijski nesporazum da bi detetu preneo negativan stav prema drugom roditelju. Ovakve izjave mogu prouzrokovati osećaj odbačenosti i nesigurnosti kod deteta.

„Tata/mama je srećan/na bez nas, ko zna kada će naći novu porodicu.“

Dete može početi da oseća strah i zabrinutost da će ga drugi roditelj zameniti. Time se potiče osećaj nesigurnosti i emocionalnog odbacivanja kod deteta.

„Da stvarno brine o tebi, bio/la bi ovde s nama, a ne na nekom putovanju.“

Dete počinje da oseća sumnju u ljubav drugog roditelja zbog njegovog načina života ili obaveza. To može izazvati osećaj da je zanemareno i da drugi roditelj nije dovoljno posvećen.

„Ja sam te odgajao/la, a tvoj tata/mama se samo povremeno javlja.“

Ova rečenica ističe doprinos jednog roditelja, minimizujući ulogu drugog. Dete može razviti osećaj da treba da bude lojalno roditelju koji ga je „odgajao“.

„Znaš da si na mene povukao/la sve dobre osobine, na tatu/mamu sve loše.“

Roditelj kroz ovu izjavu podriva sliku deteta o drugom roditelju. Tako se narušava detetova percepcija porodice i stvara osećaj inferiornosti prema delu njegovog nasleđa.

Kako prepoznati i prevazići emocionalnu manipulaciju tokom razvoda

Manipulacija kroz emocionalni pritisak tokom razvoda može ozbiljno ugroziti emocionalnu stabilnost deteta. Ako ste roditelj koji prolazi kroz razvod, važno je razumeti kako ove manipulacije utiču na vašu decu i kako možete zaštititi njihov emocionalni razvoj. Svi roditelji žele najbolje za svoju decu, ali u trenutku tuge, besa ili nesigurnosti lako se može desiti da nenamerno povredite svog mališana. Osim što uništavaju psihološki razvoj dece, one potpuno remete i udaljavaju dete od roditelja koje ih izgovara. Pa dete prema tom roditelju razvija negativne emocije i ponašanje.

Da li se osećate preplavljeno i nesigurno?

Kroz godine iskustva u radu sa porodicama u procesu razvoda, naučio sam kako manipulacija utiče na decu i kako roditelji mogu prevazići ovu izazovnu fazu. Ako osećate da vaša komunikacija sa decom nije idealna i želite da saznate kako da izbegnete emocionalni pritisak, pružim vam stručnu pomoć i podršku u procesu oporavka.

Ne morate da prolazite kroz ovo sami!

Pozivam vas da se povežete sa mnom i pružim vam resurse i strategije za emocionalno zdraviji razvoj vaših odnosa sa decom tokom i nakon razvoda. Kroz individualne konsultacije ili grupne radionice, pomozite sebi i svojoj deci da prevaziđete bol i stvorite stabilnu osnovu za budućnost. Zajedno možemo raditi na jačanju vaše sposobnosti da pružite ljubav, podršku i sigurnost, umesto da nesvesno postanete izvor emocionalnih tenzija.

Spremni za promenu?

Ako želite da vaša deca odrastu u okruženju ljubavi i sigurnosti, učinite prvi korak ka emocionalnom oporavku. Prijavite se za besplatnu konsultaciju ili se prijavite na moj kurs o emocionalnoj pismenosti u razvodu. Pomoći ću vam da izgradite zdrav odnos sa vašom decom, baziran na poverenju i razumevanju, bez emocionalnih manipulacija.
Ne čekajte da posledice manipulacije postanu preteške za vašu porodicu – delujte sada i stvorite sigurno okruženje za svoju decu!

Reakcija deteta i to kako će se dete nositi sa surovom istinom, da neće živeti sa oba roditelja, umnogome zavisi od načina na koji vi kao roditelji doživljavate razvod i od načina na koji ćete deci saopštiti vest o razvodu. Ovim tekstom vam otkrivam značaj razgovora sa decom i dajem ključne smernice kako da ga vodite.

Hajde da vidimo kako da olakšate sebi i deci prolazak kroz poroces razvoda?

1. Budite sigurni u vašu odluku o razvodu braka.

Preduslov za razgovor sa decom o razvodu, jeste da budete sigurni u vašu odluku da je razvod najbolje rešenje za vas.

Ukoliko u odluku niste sigurni, i česo je menjate, to može zbuniti i zabrinuti decu, te mogu razviti različite vrste strahova, nesigurnost i nepoverenje u roditelje, druge značajne ljude i okolinu, što dodatno komplikuje razvoj deteta.

2. Recite deci da se razvodite, bez velikog odlaganja.

Deci bi trebalo reći bez velikog odlaganja kako bi znali šta se dešava, važno je da i oni razumeju. Deca su učesnicisu u ovom postupku. Ne dozvolite da saznaju od drugih, ta činjenica će ih boleti više. Značajno je da baš od vas čuju i da se osečaju uvaženo i informisano. Ne radite im iza ledja.

Najveći broj roditelja odlaže ovaj trenutak iz više razloga, u prvom redu zbog straha od dečije reakcije. Istina je da deca mogu reagovati burno, ali ohrabrujuća je činjenica da imate puno načina kako možete reagovati na izliv dečijih emocija.

Ukoliko odlažete saopštavanje deci da se razvodite, stvarate mogućnost da deca donesu pogrešne zaključke. Dovodite sebe u situaciju, da budete neiskreni kako bi zaštitili decu od patnje i boli, ali i da isklučujete decu iz postupka koji se veoma tiče i njih.

3. Napravite plan. Pripremite se za razgovor

Odluka o razvodu ne dolazi neočekivano i nemojte je saopšatavati deci kao grom iz vedra neba.

Deca će pamtiti šta ste im rekli, i način na koji ste razgovarali i mesto na kome ste im saopštili da se razvodite.

Moje iskustvo, tokom dvanaest godina rada sa roditeljima i decom u toku procesa razvoda, govori da je roditeljima najstresnije da deci saopšte odluku o razvodu. Najčešća pitanja roditelja su bila: Šta da kažemo detetu? Kada je najbolji trenutak da to uradimo? Gde da im saopštimo? Iako je izuzetno važan individualni pristup svakoj porodici tokom ovog procesa, postoje neke smernice koje će vas pripremiti za (prvi) razgovor sa decom. (prvi razgovor sa decom o razvodu – kada, kako, gde i šta reći (shodno uzrastu))

4. Saopštite deci zajedno sa drugim roditeljem

Najbolje je da oba roditelja budu prisutna kada se deci saopštava odluka koja je važna čitavu porodicu. Bez obzira na to šta mislite čija je odgovornost ili krivica za razvod, vi ste kao roditelji i kao partneri zajedno u ovom procesu, a vašoj deci ste potrebni oboje. Ne ulazite u razloge ko je kriv, ne svađajte se pred decom, ne iznosite toksične informacije o razlozima razvoda.

Nekim je roditeljima posebno zahtevno da zajedno sednu da razgovaraju, što je potpuno razumljivo. Vazno je da osvestite prioritete i da budite odgovorni prema svojoj deci, i birate zrela ponašanja.

Ukoliko iz nekog razloga nije moguće prisustvovanje drugog roditelja, što je opravdano u nekim ekstremnim situacijama (roditelj je na odsluženju kazne zatvora, ili je izričit u odluci da ne želi da komunicira sa decom, ili je napustio bračnu zajednici i za sada je na nepoznatoj adresi), svakako je uredu da sami saopštite deci. Ovakvo saopštenje je, pre svega, emotivno teže, ali je podjednako važno da se taj jedan roditelj pridržava istih ovih smernica prilikom vođenja razgovora sa decom. Ukoliko vam je potrebna dodatna podrška, potražite je medju bliskim ljudima ili stručnjacima, pre svega psihoterapeutima i psiholozima. Svakako, i ja sam tu za vas.

5. Sva deca treba da budu zajedno kada im saopštavate odluku o razvodu

Roditelji nekada odluku o razvodu žele da kažu samo (naj)starijem detetu, posebno ako je razlika u godinama izmedju dece veća. Ovo nije dobra ideja, jer tako stavljate veliki teret detetu da se samo nosi sa bolom i uskraćujete mogućnost deci da imaju međusobnu podršku. Na taj način smanjujete i bliskost među decom; možete povećati rivalitet i ljubomora među decom; i šaljete (nenamerno) poruku da je razvod strašna stvar i da treba da se krije. Svako dete ima pravo da zna šta se važno dešava u porodici, a što obeležava njegov život i menja dotadašnje životne okolnosti.

Dakle, sva deca bi trebalo da budu prisutna, a vi ćete prilagoditi rečnik najmlađem detetu i time obezbediti da sva deca razumeju vaše saopštenje. Ukoliko je razlika u godinama izmedju dece veoma velika (imate četvorogodišnjaka i adolescenta), moćićete kasnije da sa svakim ponaosob razgovarate i date odgovore na pitanja specifična za uzrast.
U nekim sitacijama je u redu saopštiti prvo jednom detetu, samo ne dozvolite da jedino ono zna za razvod.

6. Očekujte neočekivane reakcije

Ne zvuči ohrabrujuće, znam. Za svako dete je bolno saznanje da više neće ziveti sa oba roditelja. Neka deca će imati veoma burne reakcije, poput demonstrativnog napuštanja razgovora, lupanja vratima. Kod nekih se emocionalna reakcija neće videti spolja, već će vas samo „gledati bledo“. Iako deluje kao da nema reakciju, zapravo se u detetu javlja bura emocija i pitanja. Kakva god da je prva reakcija vašeg deteta, dozvolite mu da je za sada tako ispolji. Recite mu da je uredu što se tako oseća, i da ćete moći da pričate o svemu što ga muči, kada se bude smirilo.

Dozvolite autentično ispoljavanje emocija, podržite ih saopštenjem da i vi sami osećate veoma intenzivne emocije, čak da su neke i potpuno suprotstavljene jedna drugoj.

7. Ne prepuštajte važne izbore/odluke deci

Sve važne odluke koje se tiču vaše dece, trebalo bi da donesu oba roditelja zajedno. Možda će vaša deca želeti da izraze svoje želje i mišljenje o ovom procesu, npr. da naprave izbor sa kojim roditeljem žele da žive, da li će menjati školu, da li žele da se presele. Svakako ćete saslušati sve želje vaše dece i uvažićete njihovo mišljenje, a zatim ćete konačnu odluku doneti vi kao roditelji. Treba ovde imati na umu da deca različitih uzrasta u različitom stepenu participiraju u procesu razvoda i u pravnom smislu.

Ono čemu nikako ne bi trebalo da izlažete decu jeste da biraju kog roditelja više vole i sa kojim roditeljem žele da žive.

Neki roditelji traže da deca odluče kog roditelja više voli i gde će živeti. Kroz praksu se pokazalo da to najčešće rade roditelji koji imaju vrlo konfliktan medjusobni odnos, oni koji su zbunjeni u roditeljskoj ulozi, roditelji koji otpisuju svoju moć, kao i oni koji smatraju da su povredili dete, i da davanjem izbora nadoknađuju detetu nanetu štetu. Ukoloko ovo prepoznajete u vašem ponašanju, potražite savete stručnjaka kako da to prevaziđete.

8. Ne manipulišite decom i ne zloupotrebljavajte njihove želje i mišljenje

U zamku da manipulišu decom, često upadaju oni roditelji koje žele da se osvete svom partneru. Oni koji smatraju da nepravedno prolaze kroz patnju, i da im je mimo njihove odgovornosti naneta velika šteta od strane drugog partnera.

Tako roditelji utiču svesno i sa namerom na mišljenje i želje dece, kako bi sa detetom pravili koalicioni odnos, koji bi štetio bivšem partneru.

Neki roditelji donose odluku da ne komuniciraju medjusobno pa koriste decu kao goluba pismonošu – prenosioca poruka. Ovo je veoma toksično i za decu, ali i za oba roditelja.

Nekada roditelji nisu svesni da uvlače svoju decu u partnerski odnos, te nesvesno vrše manipulaciju.

Ne iznenađuje da se ovakve stvari dešavaju jer je proces razvoda jedan od najstresnijih događaja u životu pojedinca. Neretko parovi ili jedan od njih bivaju dezorijentisani, biraju neprimerene oblike ponašanja, ulaze u depresiju.

Prolazak kroz ovaj proces može biti i velika trauma, ali i mesto za svojevrstan razvoj svakog člana porodice. Ono što ohrabruje jeste da dobrom pripremom sebe i dece, možete da olakšate ovaj životno važan proces. Sada kada imate ključne smernice, porazgovarajte sa vašim partnerom i nađite najbolje rešenje za vašu porodicu.

Uvek možete da zakažete razgovor, mogu vam pomoći da se pripremite za ovaj razgovor i prođete sa što manje posledica kroz ovaj period pun rizika i poteškoća.

Odlaganje, izostavljanje razgovora, kao i uključivanje dece u rešavanje partnerskih problema na decu ostavlja značajne posledice.

Pravo vreme za razgovor sa decom postoji. Otkrićete, nakon samo par minuta čitanja bloga, ono što vas brine i po više od nekoliko meseci.

Ispeci pa reci. Zašto nije dobro saopštiti deci pre nego što ste sigurni u odluku?

Nemojte pričati deci kako ćete se razvesti, ako u tu odluku niste sigurni. Pogotovo ne, ukoliko ste dozvolili da vas partnerovo ponašanje iznervira, pa u ljutnji pomislili da se razvedete. Nekada pretnje razvodom, paradoksalno, imaju za cilj pozivanja partnera da se odnos popravi. Ovo će zbuniti decu i otežati im da shvate šta se dešava.

Gvožđe se kuje dok je vruće. Zašto nije dobro dugo odlagati saopštenje?

Vaša deca, verovatno, osećaju da nešto nije u redu i strahuju za sebe i vas…. ne prepoznaju šta se tačno dešava, ali sigurno osećaju da nešto nije u redu, čak i na najranijem uzrastu. To ih dovodi u konfuziju i zbunjenost. Ne dozvolite da deca sama tragaju za objašnjenjima i imaju sopstvene fantazje i interpretacije vašeg ponašanja i odnosa. To je odlično mesto za utemeljenje pogrešnih uverenja o sebi, roditeljima, partnerskim odnosima, drugim ljudima. Ako poričete pred decom da se nešto dešava u porodici, i ako ih budete lagali, to može imati dalekosežne posledice. Od formiranja stava da su porodični problemi nešto što treba skrivati, do potpunog gubitka poverenja u roditelje i okrivljivanja i omalovažavanja njih samih.

Zašto je važno pravo vreme – sve u svoje vreme.

Brojne su prednosti ako im saopštie da se razvodite, neposredno nakon što ste doneli odluku. Osetiće vašu sigurnost, znaće kako da postave granice prema drugima, biće veštiji u komunikaciji, tolerisaće frustraciju, imaće emocionalne reakcije i ponašanje koje je u skladu sa situacijom, biže usmereni na rešavanje problema umesto na izbegavanje, neće živeti u svakodnevnom strahu da se razvod može desiti upravo danas.

Konačno, kada ste razumeli zašto je važno kada ćete deci saopštiti da se razvodite, otkrivam vam kada je najbolji trenutak da to uradite. Nije uvek moguće planirati trenutak prekida zajednice, odnosno preseljenja nekog od članova porodice, mada u većini slučajeva jeste. Recite deci, čim pre. Ali, tek nakon što ste sigurni u odluku o razvodu. Bilo bi dobro da deci saopštite vest o razvodu 15-20 dana pre fizičkog razilaženja tj. preseljenja, kako bi deca imala mogućnost da prihvate dešavanja i da se adaptiraju na njih.