Zašto neke osobe mesecima, čak godinama (ne)donose odluku o razvodu braka? Šta ovu odluku čini tako teškom? Mogu li se popraviti partnerski odnosi i očuvati brak? Da li je razvod jedino rešenje? Da li je bolji dobar razvod ili loš brak?
Ukoliko ste ikada postavili ova ili slična pitanja, na pravom ste mestu. Nastavite sa čitanjem i značajno olakšajte dolaženje do odgovora. Nije dobro rešenje da odluke o tome kakav život želimo i šta nam je prihvatljivo, a šta nije, donosimo bez učešća svesti. Evo kako izgleda proces svesnog (tačnije svesnijeg) donošenja odluka.
U prvom redu, budimo svesni značaja svojih odluka!
Odlučivanjem biramo jednu od više mogućih alternativa. Rezultat ovog odabira je odluka.
Na dnevnom nivou mi donosimo oko 35000 odluka! Većinu automatski ili nesvesno, od toga šta će doručkovati naša deca, kojim pokretom ruke otvaramo vrata, šta ćemo danas obući, kojim putem ćemo ići na posao.
Ali i da li želimo razgovarati sa partnerom o našim osećanjima, ko će obavljati koje poslove u okviru porodičnih obaveza, hoćemo li se distancirati, da li ćemo dozvoliti roditeljima da utiču na naše bračne odluke, na koji način ćemo rešavati probleme…
Neke odluke su toliko jednostavne da smo jedva svesni da ih donosimo. Kojom rukom otvaramo vrata, koji nakit ćemo staviti ili koju kravatu, kojim putem ćemo ići do posla, gde ćemo se parkirati, sa kim ćemo zastati da popričamo, koju kafu ćemo popiti i gde, koje pelene ćemo kupiti za bebu, šta ćemo obući… (dobro, ovo nekada i nije baš laka odluka 🙂 ).
Nasuprot ovim, stoje odluke koje zahtevaju: visok stepen uključenosti naših psihičkih procesa (kao što su pamćenje, mišljenje i zaključivanje, emocije, volja), i suočavanje se sa većim rizikom usled njihovog (ne)donošenja. Takve odluke mogu biti odluke o nekim zdravstvenim intervencijama, odluke o preseljenju, kupovini stana, izboru partnera, izboru ili promeni zanimanja, davanju otkaza.
Jedna od takvih, izuzetno važnih i najstresnijih odluka je i odluka o razvodu braka, posebno ukoliko partneri imaju zajedničku decu.
Nekada je najbolje moguće rešenje odlazak na bračnu terapiju koja može pomoći očuvanju bračne zajednice, a nekada je razvod najbolje rešenje za naše probleme.
Potpuno je prirodno, što veliki broj osoba traži pomoć prilikom donošenja odluke o razvou braka ili prekidu vanbračne zajednice. Hajde da vidimo šta je mojim klijentima pomoglo da lakše donesu ključnu odluku: “Ostati u braku ili ne?”. Nastavite da sa pažnjom čitate o tome kako da lakše donesete odluku i rešite dilemu: „Da li da se razvedemo ili, ipak ima smisla, da ostanemo u braku?“.
Razmišljajte kao profesionalac
Krenite. Prolaženjem kroz ovih šest koraka, biće vam mnogo lakši i jasniji proces odlučivanja:
PRVI KORAK: Budite svesni da se nalazite pred izborom i da postoji potreba da donesemo odluku.
Vrlo je važno da znamo da bi trebalo da donesemo odluku i da ona zavisi od nas, da imamo mogućnost da biramo. U ovoj fazi treba postaviti pitanje “Šta želim?”.
Ukoliko nemate odgovor na to pitanje, to je sasvim u redu.
Jer znati šta tačno želimo, znači da smo u stanju da tačno pretpostavimo kako ćemo se osećati nakon pravljenja nekog izbora.
Kako ću se osećati nakon razvoda? Ili nakon ostanka u braku? Nije nimalo lak zadatak
Kako se psiholozi, između ostalog, bave i predviđanjem ponašanja ljudi, mogu vam biti od velike koristi da vaša pretpostavka bude što realnija.
DRUGI KORAK: Tražimo i nabrajamo sva potencijalna rešenja.
Zadatak ovog koraka je samo nabrajanje potencijalnih rešenja, bez analize da li su za nas ostvariva ili ne u ovom trenutku. Izostanak analize u ovom trenutku ima opravdan razlog; sprečavamo da naši ograničavajući stavovi i uverenja umanje naše mogućnosti.
U okviru rešavanja bračnih problema to bi moglo izgledati ovako:
- mogu da idem sa partnerom na bračnu terapiju, a mogu i da odlazim samostalno;
- mogu da podnesem tužbu za razvod bez konsultovanja partnera, bliskih ljudi, savetnika, advokata;
- mogu da napravim sporazum o razvodu braka sa partnerom;
- mogu da napravim dogovor sa partnerom da živimo odvojemo i bez pokretanja postupka razvoda braka;
- mogu da sačekam da partnerpodnese tužbu za razvod;
- mogu da se preselim pre razvoda braka;
- mogu da kažem partneru da mi tteba odvojeni život pre donošenja odluke o tome đta želim od našeg odnosa…
TREĆI KORAK: Analiziranmo moguća rešenja.
U ovom koraku se već neke od alternativa izdvajaju, a neke propadaju. Treba jasno defisati što više onih potencijalno dobrih.
U ovom koraku procenjujemo dobre i loše strane svake od naših alternativa, razmatramo do kakvog ishoda bi mogla da dovede i da li je to ono što smo na početku definisali kao željeno stanje.
Prikupljamo što više relevantnih informacija. Uzimamo u obzir samoprocenu i analiziramo sopstvena osećanja, želje i uverenja.
Razgovaramo sa drugima, ali samo sa relevantnim drugima; bliskim osobama koje imaju iskustvo razvoda braka; informišemo se putem knjiga ili interneta čitanjem tekstova, poput ovog, u kojima nam stručnjaci pružaju značajne informacije, razgovaramo sa psiholozima, savetnicima za razvod braka, psihoterapeutima i advokatima; i to onima koji se bavem temom braka tj. procesom razvoda.
U ovom koraku nalazimo i (sve) dobiti naših izbora.
ČETVRTI KORAK: Donosimo odluku.
Donosimo odluku biranjem jedne od analiziranih alternativa.
PETI KORAK: Prihvatamo posledice svoje odluke.
Donošenje svake odluke sa sobom nosi, osim dobiti i neki gubitak koji svesno odlučujemo da prihvatimo izborom odluke. Zamišljamo i pretpostavljamo i pozitivne i negativne posledice našeg izbora.
ŠESTI KORAK: Realizacija odluke i suočavanje sa posledicama.
Iako, u saradnji sa stručnjakom, većinu posledica možemo da predvidimo, nekada ni prijatne ni neprijatne posledice ne možemo da predvidimo, prilagođavamo se na njih kada se pojave. Jedan od izazova ovog koraka je saopštavanje odluke. U procesu razvoda to se odnosi na saopštavanje odluke partneru (ukoliko odluku nisu doneli zajedno, već je jedan od partnera sam doneo odluku), saopštavanje odluke deci, ali i ljudima iz bliskog okruženja pre svega roditeljima i prijateljima. Posledica može biti i bol koju osećamo tokom ovog procesa, kao i spokojniji život.
Donošenje odluke stvara oslobođenje od tenzije i olakšanje, ali se često uz to olakšanje javljaju strahovi da li je doneta odluka ispravna. To je posebno izraženo ukoliko donosimo odluku koja se tiče i nekih drugih osoba, u ovom slučaju naše dece. Proces donošenja odluke je tada izuzetno težak, neprijatan i može trajati i godinama, a razlog tome su kolebanja i dvoumljenja koja nastaju pod uticajem ometajući faktori koje svaki od ovih koraka nosi sa sobom.