Priča o šteti koju roditelji nanose deci i kako im pomoći da izbegnu emocionalne ožiljke
Kada deca postanu taoci konflikta između roditelja kroz manipulaciju, ona ulaze u svet unutrašnje borbe i nesigurnosti. Odrastajući između dve vatre, deca postaju mali posrednici između osećaja lojalnosti i ljubavi prema oba roditelja, osećajući često pritisak da zauzmu stranu.
Zamislimo dečaka Luku, osmogodišnjaka, koji se posle svakog vikenda vraća kući od oca sa osećajem krivice. Njegova mama mu kaže: „Znaš koliko mi je teško kada nisi ovde.“ Luka oseća teret odgovornosti za majčine emocije, kao da ga svaka njegova poseta ocu povređuje. Luka počinje da veruje da njegova sreća s jednim roditeljem automatski znači bol za drugog.
Na psihološkom planu, ovakva manipulacija stvara tzv. kognitivnu disonancu – dete ne može da spoji svoja osećanja prema oba roditelja, a osećaj krivice postaje deo njegove svakodnevice. Ova disonanca ga stavlja pred izbor između ljubavi prema ocu i osećaja odgovornosti prema majci, što može izazvati anksioznost, nesigurnost i osećaj da je „rastrgnut“.
S druge strane, tu je primer petnaestogodišnje Anje. Njena mama stalno joj govori: „Tvoj tata je srećan bez nas, sigurno već traži novu porodicu.“ Iako to možda nije istina, Anja počinje da oseća strah od napuštanja. Na psihološkom planu, ovakve manipulacije podstiču osećaj nesigurnosti i nisko samopouzdanje – Anja veruje da će je i drugi ljudi napustiti, jer je tata možda već zaboravio na nju.
Kod dece poput Luke i Anje, ovakvi obrasci komunikacije kreiraju temelje za anksioznost i emocionalnu ranjivost. Toksične poruke koje nose roditelji postaju unutrašnji glasovi dece. Kada Luka čuje da „ako voli tatu, ne brine za mamu“, on razvija osećaj da nikada ne može biti „dovoljno dobar“ za sve. Kad Anja čuje da tata „sigurno traži novu porodicu“, ona veruje da je zamenljiva.
Kako odrastaju, deca koja su prošla kroz ovakve manipulacije često postaju odrasli sa dubokom potrebom za potvrdom. Nose u sebi seme sumnje u ljubav i sigurnost u odnosima, jer su rano naučeni da ljubav znači izbor, bol ili odgovornost za tuđe emocije. Na psihološkom nivou, manipulacija im je pokazala da veza s drugima znači odustajanje od sebe, te u kasnijim životnim odnosima mogu osećati stalan strah da nisu dovoljno dobri ili da će biti ostavljeni.
Deca koja su uvučena u ove manipulacije često osećaju emocionalnu iscrpljenost i razbijenost jer pokušavaju da balansiraju između ljubavi prema oba roditelja. Da bi se oporavila, deca poput Luke i Anje trebaju bezuslovnu podršku – prostora da izraze svoje osećaje, nauče da nisu odgovorna za osećaje roditelja i da je ljubav prema jednom roditelju jednako vredna kao i ljubav prema drugom.
Manipulacija je psihološki mehanizam kojim osoba koristi obmanu, emocionalni pritisak ili pretnje kako bi ostvarila kontrolu ili uticala na ponašanje drugog. U kontekstu razvoda, roditelji, nesvesno ili svesno, mogu koristiti decu kao sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva, bilo da se radi o pokušaju da sačuvaju emocionalnu povezanost ili da se osveže svoje nesigurnosti.
Tokom i nakon razvoda, roditelji ponekad koriste manipulativne rečenice u komunikaciji s decom, često kao izraz sopstvene tuge, besa ili nesigurnosti. Ovakve manipulacije mogu duboko uticati na detetov emocionalni razvoj i oblikovati njegovu sposobnost da uspostavi zdrave međuljudske odnose u budućnosti. Ovakve rečenice opterećuju dete osećanjem krivice, dužnosti ili čak mržnje prema drugom roditelju, čime se otežava detetova sposobnost da razvije zdrav odnos sa oba roditelja i izaziva unutrašnji konflikt.
Psihološke posledice manipulacije kod dece:
Manipulacija tokom i nakon razvoda ima dubok uticaj na detetov emocionalni razvoj, jer ga stavlja u emocionalnu poziciju koju ne bi smelo da doživi. Osećanje da je odgovorno za roditeljske emocije, ljubavne odnose ili odluke može izazvati depresiju, anksioznost, pa čak i emocionalnu disocijaciju. Deca počinju da razvijaju osećaj da nisu dovoljna ili da nisu sposobna da se nose sa težinom situacije.
S vremenom, ovakvi obrasci mogu uzrokovati nizak nivo samopouzdanja, emocionalnu preopterećenost i potrebu za potvrdom od drugih, jer su naučili da je ljubav povezana sa žrtvovanjem i preuzimanjem odgovornosti za nečije emocije.
Deca koja su izložena ovakvoj manipulaciji često postaju nesigurna odrasla lica, sa problemima u stvaranju i održavanju zdravih odnosa. Osećaju se nesigurno u vezi sa svojom vrednošću i sposobnostima da održavaju ravnotežu u emocionalnim odnosima. Bez podrške i odgovarajuće pomoći, ovakve deca mogu razviti posebne emotivne blokade koje ih prate kroz život. Ova deca mogu razviti duboko ukorenjeni strah da nisu dovoljno dobra, da će biti napustena ili da ljubav uvek nosi bol i nesreću.
Manipulacija dece tokom razvoda nije samo emocionalno zlostavljanje – ona je proces koji narušava detetovu sposobnost da se razvija u zdravo i emocionalno stabilno biće. Deca poput Luke i Anje odrastaju u okruženju koje ih uči da ljubav znači žrtvovanje, odgovornost za tuđe emocije i odustajanje od sebe. Roditelji koji koriste decu kao sredstva za emocionalne igre ili manipulacije ne samo da ugrožavaju emocionalnu dobrobit deteta, već i njegovu budućnost. Prepoznavanje i razumevanje ovih manipulacija je prvi korak ka pružanju pomoći deci da izgrade zdrav emocionalni temelj, uprkos izazovima s kojima se suočavaju.
Da li želite pomoći svom detetu da izbegne ove psihološke ožiljke?
Prvi korak je prepoznavanje manipulacija i stvaranje sigurnog prostora u kojem deca mogu izraziti svoja osećanja bez straha od osude ili odgovornosti za roditeljske emocije. Ako ste prošli kroz proces razvoda i želite da vašoj deci pomognete da izgrade zdrave emocionalne temelje, predlažem vam da zajedno sa stručnjakom naučite kako da podržite emocionalni razvoj svoje dece, uprkos izazovima razvoda.
Kontaktiraj me danas i daj svom detetu priliku da odraste u emocionalno stabilnu i sigurnu osobu. To je najdragocenije što detetu možete dati u životu.