Razvod nije samo formalna odluka da se ljudi razdvoje, već je rezultat niza neprepoznatih nesporazuma, nerešenih nesuglasica i nezadovoljstva koje su se nagomilavale. Kao psiholog, moje je iskustvo da mnogi parovi dolaze do razvoda sa osećajem da su pokušali sve – i dalje, nešto nije išlo.

Zato želim da podelim sa vama priču o Ivani i Marku, paru koji su, kao i mnogi drugi, proživljavali konflikte koji su ih na kraju odveli na ivicu razvoda. Na prvi pogled, delovali su kao „savršeni“ par: uspešni, u ljubavi i sa dvoje divne dece. Ali ispod te površine, stvari su bile drugačije.

I odsustvi komunikacije je komunikacija

Marko i Ivana nisu imali problema u tome što su razgovarali, ali su imali problem u načinu na koji su komunicirali. Svaka rasprava brzo je prerastala u osude, prebacivanja i nesporazume. Marko je često govorio „Ti ništa ne razumeš!“ i povlačio se, dok je Ivana odgovorila sa „Nikad me ne slušaš!“ Ovaj začarani krug samo je pogoršavao stvari. Osećali su se nesigurno, udaljeno, iako su bili zajedno.

Da li ste i vi u vezi gde se osećate neslušano? Komunikacija nije samo o tome šta kažemo, već kako to kažemo i kako se osećamo kada to kažemo. Nedostatak zdravih, otvorenih razgovora može biti kamen temeljac za mnoge nesuglasice.

Neposvećenost i zanemarivanje partnera

Ivana je često osećala da Marko nije dovoljno posvećen njihovoj vezi, da se sve vrti oko njegovog posla i da su ona i deca samo „dodatak“. Bez zajedničkih trenutaka, bez planiranja vremena samo za njih, veza je postajala sve površnija. Marko, s druge strane, smatrao je da je dovoljno to što je obezbeđivao porodicu, zarađivao i bio prisutan, makar fizički. Ali ljubav se ne hrani samo finansijama i praktičnim stvarima.

Da li ste se ikada osećali zanemareno u vezi, bez obzira na sve što vaš partner radi za vas? Neposvećenost i zanemarivanje partnera mogu biti teški udarci za vezu, a kako se ti mali trenuci udaljenosti gomilaju, dolazi do stvaranja emocionalnih zidova koji su kasnije vrlo teško srušiti.

Različiti ciljevi i očekivanja

Kada je Ivana odlučila da se vrati na posao nakon nekoliko godina pauze zbog porodice, Marko je bio zatečen. Njegovi planovi za budućnost uključivali su mnogo više vremena za decu, dok je Ivana želela da se ostvari i u profesionalnom smislu. Konflikt u pogledu tih različitih ciljeva i nesuglasica o prioritetima postepeno je otkrivao duboku napetost u vezi.

Da li osećate da vaši ciljevi i snovi više nisu usklađeni sa partnerom? Različita očekivanja i ciljevi mogu se pretvoriti u ozbiljan problem, jer uz svaki nesklad raste osećaj nezadovoljstva.

Nedostatak poverenja i emotivna distanca

Poverenje je temelj svakog zdravog odnosa, ali kada ono nestane, sve se menja. Ivana je često sumnjala u Marka. Njegovo ponašanje prema koleginicama i kasni večernji izlasci budili su u njoj osećaj nesigurnosti. Marko, sa druge strane, smatrao je da ga Ivana previše kontroliše. Poverenje je postalo klizav teren na kojem su oba partnera počela da se povlače u tišinu, umesto da razgovaraju o svojim osećanjima.

Da li poverenje u vašoj vezi više nije isto kao na početku? Poverenje je temelj svake veze, ali kada ono bude narušeno, možete se naći na opasnom putu emocionalne udaljenosti.

Kritika i negativne reakcije

Iako su Ivana i Marko imali mnogo ljubavi prema deci, njihova međusobna dinamika bila je ispunjena kritikama. Ivana je stalno kritikovala Marka zbog načina na koji je vaspitavao decu, dok je on njoj zamerao zbog toga što je previše popustljiva. Svaka njihova reakcija bila je negativna, umesto da se međusobno podržavaju. Ove kritike, iako možda dobro misljene, bile su emocionalni udarci koji su samo pogoršavali vezu.

Da li se vaša veza svodi na beskrajne kritike i nesuglasice? Negativne reakcije mogu brzo ubiti svaku želju za zajedničkim životom. U takvim vezama, emocionalna podrška postaje retka, a partneri se osećaju nesigurno i neshvaćeno.

Fizička i emotivna intimnost

S vremenom, Ivana i Marko su prestali da dele intimne trenutke, kako fizički, tako i emotivno. Razgovori o njihovim željama, potrebama i potrebama postali su svedeni na minimum. Za Ivanu je to bilo kao da je partner postao „brat“, a ne ljubavni partner. Za Marka, intimnost je postala poslednja stvar na umu nakon napornog radnog dana.

Osećate li da je intimnost u vašoj vezi nestala? Fizička i emotivna intimnost je ključ za održavanje bliskosti. Kada ona nestane, vezu može zahvatiti hladnoća i distanca, što uveliko doprinosi preprekama na putu prema rastanku.

Da napravimo pauzu? A šta ako bude zauvek?

Ivana i Marko su pokušavali da naprave pauzu više puta, ne bi li „razmislili“ o svojoj vezi. Međutim, ta pauza nikada nije bila sa stvarnim namerama da se razjasni, već je često služila kao izlaz iz konflikta, koji je samo produbljivao nesigurnost. Pauza nije bila lek, već dodatna distanca koja je vodila prema finalnom odlasku.

Da li ste ikada pokušali da napravite „pauzu“, ali osećali da ona zapravo samo produbljuje problem? Pauza može biti opasna, jer umesto da daje prostor za razumevanje, često stvara još veću distancu.

Podrška kroz krizu

Razvod nije samo završetak, to je početak ponovnog pronalaženja sebe. Ne postoji jednostavan recept za rešavanje svih problema, ali važno je da, kao partneri, postavite temelje iskrenosti, poverenja i međusobne podrške. Ako se prepoznate u ovoj priči, možda je vreme da započnete razgovor sa partnerom, ili čak potražite pomoć od terapeuta. Biti u vezi ne znači samo biti fizički prisutan, već se truditi da se svaki dan ponovo birate.

Nije kraj dok ne odlučite da bude kraj, a dok to ne učinite, znajte da ste na putu ka izlečenju, rasti i boljoj verziji sebe, u partnerstvu i u životu.

Ako se prepoznajete u ovim situacijama, nemojte čekati da problem postane previše težak za rešavanje. Prvi korak ka izlečenju je priznati da pomoć može biti potrebna. Ako ste spremni da ponovo izgradite svoj odnos i pronađete put do sreće, kontaktirajte me danas. Zajedno možemo raditi na tome da vaša veza postane jača, zdravija i ispunjenija.

Nema potrebe da prolazite kroz ovo sami. Počnite sada – vaša sreća je na dohvat ruke!

Zoran i Ivana su preživeli mnogo toga zajedno. Bili su partneri kroz teške trenutke, radili na svom braku, odgajali decu, delili radosti i tuge. Međutim, poslednjih nekoliko meseci su za njih obeleženi krhkom tišinom koja preti da zatre svaki deo njihove veze. Ivana je posumnjala da Zoran ima paralelnu emotivnu vezu.

Ivana je osećala da nešto nije u redu, ali nije znala kako da se nosi sa tim. Počela je da izražava svoja osećanja – strah, sumnju, povređenost. Pokušavala je da komunicira sa Zoranom, ali svaki njen pokušaj bio je doživljen kao napad. „Zašto izbegavaš da pričamo o tome?“, „Uvek promeniš temu. Nije mi dovoljno što kažeš da nema ničeg što bi bilo loše za naš brak.“

Zoran je, s druge strane, svaku Ivaninu reč doživeo kao optužbu. Iako je znao da je prevario, osećao je da ga ona stalno podseća na njegovu grešku, da je napada i da ga osuđuje. Svaka njena rečenica mu je delovala kao pretnja – pretnja da će izgubiti Ivanu, pretnja da neće moći da povrati njeno poverenje, pretnja da nikada neće moći da opravda svoje postupke. I dok je Ivana pokušavala da izrazi bol i nezadovoljstvo, Zoran je u svakom njenom pokušaju da komunicira video borbeni napad koji je morao da izdrži.

Ovaj začarani krug je stvorio ogromnu emocionalnu distancu. Ivana je postajala sve tiša, a Zoran sve povučeniji. Umesto da razgovaraju o svom braku, oni su bežali od stvarnih problema, svako u svoj svet odbrane i straha. Nisu znali kako da se ponovo povežu, kako da ponovo izgrade poverenje koje su imali. Ali ono što nisu znali jeste da su se zapravo kretali ka poslednjem trenutku, trenutku u kojem bi brak mogao potpuno nestati.

Šta se desilo?

Ono što Zoran nije shvatao je da Ivana nije želela da ga kazni, nego da se oporavi. Nije želela da ga napadne, samo je želela da se ponovo oseća sigurno i voljeno. A ono što Ivana nije shvatila je da Zoran, pod težinom griže savesti, nije znao kako da pređe preko svojih grešaka. Umesto da je saosećao sa njom, povukao se u svoju ljušturu i čekao da ona sama prepozna njegovu unutrašnju borbu.

Kako možemo da prekinemo ovaj začarani krug?

Za brak je ključna komunikacija, ali ona mora biti temeljna i punu razumevanja. Ako se partneri ne mogu čuti, dolazi do nesporazuma koji samo produbljuju jaz. Ivani je potrebna nežna, neskrivljena pažnja, bez osude. Zoranu je potrebna podrška da se suoči sa svojim greškama i izgradi novu osnovu poverenja.

Bez obzira na to koliko teška situacija može izgledati, tu je uvek mogućnost za oporavak. I to nije proces koji se dešava preko noći, već kroz iskrenu, otvorenu komunikaciju, koja ne nosi pretnje, nego jasnoću i volju za obnovu. Prepoznavanje da su oboje u boli je prvi korak ka izlečenju. Zajedno, sa strpljenjem i radom, mogu izgraditi most između svojih strahova i nadanja.

Da li ste spremni da napravite prvi korak ka isceljenju?

Ne čekajte da stvari izmaknu kontroli. Javite se i zajedno ćemo pronaći put ka izlečenju vašeg braka. Niste sami – podrška je tu, čeka da vas usmeri prema izvoru snage koji je već u vama.

Ana, moja klijentkinja, neznog i blagog izraza lica i istih takvih pokreta. Mila je i ljupka. Podseća na kakvu graciju. Zovem je Gracija relacija. Fenomenalno uviđa relacije u porodici, analitična je, uživam da je slušam.

“Prolazimo kroz strahovit period. Suzdržavamo se da se ne svadjamo pred decom, gutamo naše emocije i sklanjamo autentične reakcije pod tepih. Hoćemo da razgovaramo, a onda shvatimo da su deca tu i ćutimo. Zaustimo nešto, pa opet zaćutimo. Sklanjamo se, jedno od drugog i od problema. Shvatam koliko sadržaja guramo u one fioke o kojima si pričala. Prepune su besa, te fioke, nedorečenih pitanja i još nedorečenijih odgovora. A mi ih ne otvaramo. Namerno i svesno ćutimo kako bi decu poštedeli stresa i patnje.

Kao da sam ušla u začarani kug. Želimo da ih zaštitimo, pa krijemo istinu. Kada krijemo istinu, oni su uplašeni i slute ko zna šta u svojim glavicama.

Poželim sve da im objasnim. Onda se uplašim ja. Nekada i ne primetim da ih tada izbegavam i da se udaljim od njih, a oni i dalje strahuju. Zašto to radimo svojoj deci?

Osetim često njihove zabrinute poglede. Shvatim da sam loša majka, grize me savest. Krivica počinje da zamenjuje strah.

I, (na licu joj se vidi zabrinutost i čuje se snažan uzdah, do izgovara) eto nove emocije, i šta sad? Šta ako počnu da plaču? A šta ako se naljute na mene i pomisle da sam loša majka? Možda će poželeti da žive sa ocem, šta onda? Šta da radim ako Miloš (Anin partner) ne želi da prisustvuje razgovoru? Koja sve pitanja može da mi postavi dete? Šta ako se ne snađem da odgovorim?

Više ništa ne znam….(sada sleže povijenim ramenima i izgovara nešto nalik pitanju i konstataciji istovremeno)…Možda je bolje da se ne razvedem.? Kako da razgovaram sa njima? Ne znam ni odakle da počnem? Zašto mi je sve ovo trebalo?”

Njeno telo potvrđuje unutrašnji osećaj zbunjenosti, nesigurnosti i anksioznosti. Potpuno zgrčenog tela, gotovo da je utonula u fotelju i stopila se sa njom, kao da želi da pobegne od sebe.

Ovo je Anin šesti dolazak na razgovor. Četiri puta je dolazila sa partnerom, a od kada je on na bolovanju zbog povrede stopala, ona dolazi sama. I već smo postavili cilj našeg današnjeg razgovora, a to je: šta i kako da kažemo deci u tom prvom razgovoru o razvodu?

Kako je Ana sada iznela nova, veoma važna, pitanja i dileme, prolazim kroz sadržaj svega što je navela, ne bi li uočila ima li prioritetnije teme za razgovor od one koju smo planirali za danas.

Zavirimo sada u moju glavu 🙂 U mojoj glavi to izgleda ovako:

• Moguća je eskalacija besa koji “stavljaju u fioke”,
• Kakva su osećanja dece ako su intuitivno osetila da se nešto dešava u porodici?
• Kako na to reaguje šestogodišnji Petar, a kako trinaestogodišnja Anja (prelistavam u glavi razvojne zadatke dece shodno njihovom uzrastu)?
• Koji su to još Anini strahovi?
• Koliko je na nju, Miloša i decu uticala Miloševa povreda i kako je to uticalo na njihov medjusobni i pojedinačni odnos i osećanja?
• Šta je zaista njihova istina koju bi trebalo da saopšte deci (iako iznose prevaru kao povod za razvod, da li baš to treba saopštiti deci?)
• Zašto Ana opet sumnja u odluku o razvodu (zbog straha da se suoči sa reakcijama dece, zbog Miloševe povrede, zbog izlaska iz zone komfora i predvidivosti, zbog njenog stava da je brak svetinja, zbog stava njenih roditelja ili okoline, zbog krivice da je deci uništila život….ispostavilo se zbog svega po malo).
• Koji je stavovi i misli dovode u sumnju da je loša majka?
• Zbog čega je sve poljuljano njeno samopouzdanju i kako vratiti veru u lične snage i sposobnosti da može istajati na ovom zahtevnom putu, punom prepreka.
• Prirodno je što se oseća dezorijentisano.

Dok ovo promatram uzimam u obzir ličnosti svih članova porodice i njihova moguća ponašanja. Kao i snažan uticaj nekih njima bliskih osoba.

A zašto sam i svoje misli podelila sa vama?

Prolazeći kroz ovaj misoni tok, iznova potvrđujem koliko je opravdano svrstavanje razvoda u sam vrh stresnih događaja u životu pojedinca. Zaista je (pre)zahtevan za par koji se razvodi i za njihovu decu, a svakako i za psihologe i terapeute koji se bave ovom oblasti. Razumem dobro i klijente, zašto im se ponekad učini da je najbolja opcija “odustajanje od svega”.

Zašto je Ani sve ovo teško?

Zato što su porodični život, brak i deca na vrhu njenog sistema vrednosti. Zato što je svesna odgovornosti prema svojoj deci. Zato što shvata koliko je teško doneti važne odluke i koliko je stresno saopštiti ih. Zato što uviđa posledice koje sa sobom nosi razvod braka. Zato što shvata da će deci, možda, naneti bol. I zna da nije ona jedina koja je u tome. Tu su i partner i deca, i to dodatno usložnjava situaciju. Jer svi članovi porodice imaju svoje misli, dileme, očekivanja i stavove koji se međusobno prepliću. To čini proces razvoda teškim za sve učesnike koji su u tom procesu.

Prirodno je da strahujemo da li će deca o nama misliti loše i da li ćemo ih povrediti postupcima i odlukama koje za njih mogu biti bolne. Ona shvata da je razvod rešenje jer su porodični odnosi već dogo trajno poremećeni, ali se plaši svega što je na tom putu čeka, a najviše kako će deca podneti razvod roditelja.

Nakon, verovatno samo jednog minuta, jer misoni tok je mnogo brži od njegovog prepričavanja, donosim odluku da predložim Ani da zamisli jednu situaciju.

Nije teško zamisliti situaciju da pedijatar prepiše injekcije ili operaciju kao terapiju za neki zdravstveni problem koji ima vaše dete, npr. upalu slepog creva. Znate tačno koliko će se dete protiviti odlasku na injekciju. Plakaće, moliće vas da ga ne vodite, tražiće da pije sirup umesto toga. Neko dete će reći da vas ne voli, jer niste dobar roditelj. Učiniće sve da izbegne bol. Oći će mu biti pune suza i straha od bola koji sa sobom nosi terapija koja vodi ka ozdravljenju.

Pitate se da li ste mogli da sprečite da dete dobije upalu slepog creva, da li ste u nečemu pogrešili? Razmišljate kako će teći postoperativni tok. Zabrinutost je sve veća. Svesti ste da ste vi osoba koja donosi odluku.

Šta ćete tada uraditi kao roditelj, koji, čini se, odvodi dete da pretrpi bol? Da li ćete odložiti injekciju/operaciju ili pak odustati od izlečenja vašeg deteta?

Nakon što je Ana sa mnom podelila uvide i dala odgovore na pitanja, ponavljam sebi a zatim saopštavam i Ani tri činjenice:

• Prirodno je što se ovako oseća tokom procesa razvoda.
• Za svega 5 dana, Ana i Miloš će početi da žive odvojeno, tako što će se Ana sa decom preseliti u novi stan, a deca o tome ništa ne znaju.
• Miloš je već mesecima odlučan u nameri da se razvede i nema mesta očuvanju njihove bračne zajednice.
• Odlučujem da uvažim sva njena osećanja i dileme i usmerim njenu pažnju na pripremu za prvi razgovor sa decom.

Ukoliko se osećate zbunjeni ili nesigurni u vezi sa važnim životnim odlukama, tu sam da vas podržim i vodim kroz svaki korak. Zajedno ćemo pronaći rešenja koja vam donose mir i sigurnost.

Kontaktirajte me i dajte sebi priliku za lični rast i emocionalnu ravnotežu.

Razvod je jedno od najtežih iskustava koje osoba može proći – puni ste bola, nesigurnosti, i osećaja gubitka. U tom haosu, može biti izazovno pronaći način da se suočite s emocijama koje vas preplavljuju. Ali verujte, postoje načini da sebi olakšate i osnažite se kroz ovaj period. Ovaj tekst je tu da vam pruži podršku i pomogne da prođete kroz svoje emocije na način koji će vam doneti mir i jasnije razumevanje vaših mogućnosti.

Ovaj tekst će vas provesti kroz tri jednostavna, ali efikasna načina za suočavanje sa emocijama tokom razvoda. Uz ove smernice, možete sebi olakšati proces i doći do potrebnog mira i snage da nastavite dalje.

Dozvolite sebi sva osećanja

Svaka emocija koja se javi tokom razvoda je validna. Potpuno je u redu da osećate i potpuno suprotstavljene emocije. U nekom trenutku možete osećati mržnju prema partneru, a nakon što popijete kafu može se javiti ljubav i sreća zbog zajedničkih trenutaka koje ste imali. Ne, niste poludeli, samo kroz glavu prolaze različite misli koje izazivaju emocionalna stanja, za koje je normalno, da se kreću u rasponu od radosti do očaja.

Odredite prioritete

Lista stvari koje bi trebalo uraditi tokom i nakon razvoda može biti zaista velika i može vam se činiti da ti zahtevi prevazilaze vaše mogučnosti. I to je pogodno tlo za razvoj neprijatnih emocija.

Takođe može postojati veliki broj vanrednih zadataka koji se moraju obaviti tokom i nakon razvoda braka (kao što je pronalaženje stana i preseljenje, promena vrtića ili škole, bavljenje administacijom, ali i emocijama…) koji doprinose opštem stresu. Kreiranje liste takvih neophodnih poslova može pomoći da se smanji njihov stresni uticaj na život. Sve poslove treba staviti na listu po redosledu njihove važnosti.

Počevši od najvažnijeg, svaki zadatak razrađujte i precrtavajte sa liste nakon što ga završite. Jednostavan čin određivanja prioriteta i proveravanja stavki sa liste pomaže Vam da se osigurate da će svi neophodni poslovi biti obavljeni. Takođe, bićete manje konfuzni, vladaćete situacijom i imaćete veće samopouzdanje koje će rasti sa svakim obavljenim zadatkom sa liste. Tako će se smanjivati nivo stresa.

Pričajte o tome, gradite mrežu podrške.

Gubitak partnera tokom procsa razvoda čini da se osobe osećaju izolovano i usamljeno. Mnogi ljudi smatraju da je njihova patnja donekle smanjena kada su u stanju da podele svoja povređena osećanja sa osobama koje ih umeju saslušati. Iz tog razloga, za ožalošćene ljude je često od pomoći da kažu porodici i prijateljima od poverenja da se razvode i da zatraže pomoć od tih ljudi od poverenja.

Pronađite nekoga ko može i hoće da sluša i dozvoljava vam da ispričate o svojoj povređenosti i strahovima i drugim neprijatnim emocijama. Relevantne osobe mogu da vam pruže, osim slušanja i neke korisne savete.

Međutim, nisu svi dobri slušaoci, a oni koji jesu, imaće svoje živote i vremenom se mogu umoriti, posebno ako vaš proces tugovanja nije stavljen pod kontrolu. Zato budite umereni, jer se prijateljstva, takođe, mogu pokazati previše krhkim da bi preživela nečiji razvod i mogu biti izgubljena. Temeljno promislite kada odlučujete sa kim ćete deliti, koliko deliti i koliko često deliti kako ne biste preterano zamarali podršku, koja bi se tada mogla povući. To će doneti dobro i vama i vašoj podršci.

Značajna podrška koju mogu pružiti porodica i prijatelji, često nije dovoljna. Uglavnom zbog njihove pristrasnosti i izostanka profesionalnog sagledavanja cele situacije. Dobar način za suočavanje sa mislima i emocijama jeste razgovor sa bračnim savetnikom, psihologom, psihoterapeutom.

Time dobijate stručnu pomoć, i ujedno štitite i porodicu i prijatelje. E sa njima možete pričati šta god vam je na duši, bez rizika da ćete nekog povrediti i opteretiti; bez ustručavanja i koliko god sati želite, uostalom oni su želeli baš time da se bave, zar ne?

Psiholog ili psihoterapeut je obučen i empatičan slušalac sa stručnim razumevanjem o tome kako razvod utiče i menja živote. Moćiće da vam obezbedi bezbedno mesto na kome možete da “izbacite” svoje emocije i razgovarate o svojim strahovima, posebno o onim osećanjima koja su previše privatna i intenzivna da bi se o njima razgovaralo negde drugde. Oni će, takođe, moći da pruže stručne smernice o upravljanju stresom, tugom i opterećujućim mislima. Pomoćiće vam da nađete odgovore na pitanja kako da ostanete dobar roditelj vašoj deci i da ponovo izgradite stabilno životno okruženje.

Zamislite kako želite da se osećate na kraju ovog procesa. Da li je vaš cilj da pronađete unutrašnji mir, da ponovo izgradite stabilnost u svom životu? Sa svakim od ovih koraka, korak po korak, dolazićete bliže osećaju mira i sigurnosti koji zaslužujete.

Preduzmite prvi korak odmah

Ohrabrujem vas da krenete sa ovim koracima odmah. Započnite jednostavnim zapisivanjem svojih emocija ili napravite spisak zadataka koje treba obaviti. Razgovarajte sa bliskim prijateljem ili zakažite razgovor sa stručnjakom. Svaki korak je korak ka vašem isceljenju.

Verujem u vašu snagu i u vaš kapacitet da se izborite sa ovim izazovom. Ovaj proces možda jeste težak, ali niste sami. Svi ovi koraci su tu da vam pruže podršku i osnaže vas dok gradite novi početak. Koračajte hrabro i znajte da je osećaj mira i stabilnosti nadohvat ruke – i zaslužujete da ga postignete.

Reakcija deteta i to kako će se dete nositi sa surovom istinom, da neće živeti sa oba roditelja, umnogome zavisi od načina na koji vi kao roditelji doživljavate razvod i od načina na koji ćete deci saopštiti vest o razvodu. Ovim tekstom vam otkrivam značaj razgovora sa decom i dajem ključne smernice kako da ga vodite.

Hajde da vidimo kako da olakšate sebi i deci prolazak kroz poroces razvoda?

1. Budite sigurni u vašu odluku o razvodu braka.

Preduslov za razgovor sa decom o razvodu, jeste da budete sigurni u vašu odluku da je razvod najbolje rešenje za vas.

Ukoliko u odluku niste sigurni, i česo je menjate, to može zbuniti i zabrinuti decu, te mogu razviti različite vrste strahova, nesigurnost i nepoverenje u roditelje, druge značajne ljude i okolinu, što dodatno komplikuje razvoj deteta.

2. Recite deci da se razvodite, bez velikog odlaganja.

Deci bi trebalo reći bez velikog odlaganja kako bi znali šta se dešava, važno je da i oni razumeju. Deca su učesnicisu u ovom postupku. Ne dozvolite da saznaju od drugih, ta činjenica će ih boleti više. Značajno je da baš od vas čuju i da se osečaju uvaženo i informisano. Ne radite im iza ledja.

Najveći broj roditelja odlaže ovaj trenutak iz više razloga, u prvom redu zbog straha od dečije reakcije. Istina je da deca mogu reagovati burno, ali ohrabrujuća je činjenica da imate puno načina kako možete reagovati na izliv dečijih emocija.

Ukoliko odlažete saopštavanje deci da se razvodite, stvarate mogućnost da deca donesu pogrešne zaključke. Dovodite sebe u situaciju, da budete neiskreni kako bi zaštitili decu od patnje i boli, ali i da isklučujete decu iz postupka koji se veoma tiče i njih.

3. Napravite plan. Pripremite se za razgovor

Odluka o razvodu ne dolazi neočekivano i nemojte je saopšatavati deci kao grom iz vedra neba.

Deca će pamtiti šta ste im rekli, i način na koji ste razgovarali i mesto na kome ste im saopštili da se razvodite.

Moje iskustvo, tokom dvanaest godina rada sa roditeljima i decom u toku procesa razvoda, govori da je roditeljima najstresnije da deci saopšte odluku o razvodu. Najčešća pitanja roditelja su bila: Šta da kažemo detetu? Kada je najbolji trenutak da to uradimo? Gde da im saopštimo? Iako je izuzetno važan individualni pristup svakoj porodici tokom ovog procesa, postoje neke smernice koje će vas pripremiti za (prvi) razgovor sa decom. (prvi razgovor sa decom o razvodu – kada, kako, gde i šta reći (shodno uzrastu))

4. Saopštite deci zajedno sa drugim roditeljem

Najbolje je da oba roditelja budu prisutna kada se deci saopštava odluka koja je važna čitavu porodicu. Bez obzira na to šta mislite čija je odgovornost ili krivica za razvod, vi ste kao roditelji i kao partneri zajedno u ovom procesu, a vašoj deci ste potrebni oboje. Ne ulazite u razloge ko je kriv, ne svađajte se pred decom, ne iznosite toksične informacije o razlozima razvoda.

Nekim je roditeljima posebno zahtevno da zajedno sednu da razgovaraju, što je potpuno razumljivo. Vazno je da osvestite prioritete i da budite odgovorni prema svojoj deci, i birate zrela ponašanja.

Ukoliko iz nekog razloga nije moguće prisustvovanje drugog roditelja, što je opravdano u nekim ekstremnim situacijama (roditelj je na odsluženju kazne zatvora, ili je izričit u odluci da ne želi da komunicira sa decom, ili je napustio bračnu zajednici i za sada je na nepoznatoj adresi), svakako je uredu da sami saopštite deci. Ovakvo saopštenje je, pre svega, emotivno teže, ali je podjednako važno da se taj jedan roditelj pridržava istih ovih smernica prilikom vođenja razgovora sa decom. Ukoliko vam je potrebna dodatna podrška, potražite je medju bliskim ljudima ili stručnjacima, pre svega psihoterapeutima i psiholozima. Svakako, i ja sam tu za vas.

5. Sva deca treba da budu zajedno kada im saopštavate odluku o razvodu

Roditelji nekada odluku o razvodu žele da kažu samo (naj)starijem detetu, posebno ako je razlika u godinama izmedju dece veća. Ovo nije dobra ideja, jer tako stavljate veliki teret detetu da se samo nosi sa bolom i uskraćujete mogućnost deci da imaju međusobnu podršku. Na taj način smanjujete i bliskost među decom; možete povećati rivalitet i ljubomora među decom; i šaljete (nenamerno) poruku da je razvod strašna stvar i da treba da se krije. Svako dete ima pravo da zna šta se važno dešava u porodici, a što obeležava njegov život i menja dotadašnje životne okolnosti.

Dakle, sva deca bi trebalo da budu prisutna, a vi ćete prilagoditi rečnik najmlađem detetu i time obezbediti da sva deca razumeju vaše saopštenje. Ukoliko je razlika u godinama izmedju dece veoma velika (imate četvorogodišnjaka i adolescenta), moćićete kasnije da sa svakim ponaosob razgovarate i date odgovore na pitanja specifična za uzrast.
U nekim sitacijama je u redu saopštiti prvo jednom detetu, samo ne dozvolite da jedino ono zna za razvod.

6. Očekujte neočekivane reakcije

Ne zvuči ohrabrujuće, znam. Za svako dete je bolno saznanje da više neće ziveti sa oba roditelja. Neka deca će imati veoma burne reakcije, poput demonstrativnog napuštanja razgovora, lupanja vratima. Kod nekih se emocionalna reakcija neće videti spolja, već će vas samo „gledati bledo“. Iako deluje kao da nema reakciju, zapravo se u detetu javlja bura emocija i pitanja. Kakva god da je prva reakcija vašeg deteta, dozvolite mu da je za sada tako ispolji. Recite mu da je uredu što se tako oseća, i da ćete moći da pričate o svemu što ga muči, kada se bude smirilo.

Dozvolite autentično ispoljavanje emocija, podržite ih saopštenjem da i vi sami osećate veoma intenzivne emocije, čak da su neke i potpuno suprotstavljene jedna drugoj.

7. Ne prepuštajte važne izbore/odluke deci

Sve važne odluke koje se tiču vaše dece, trebalo bi da donesu oba roditelja zajedno. Možda će vaša deca želeti da izraze svoje želje i mišljenje o ovom procesu, npr. da naprave izbor sa kojim roditeljem žele da žive, da li će menjati školu, da li žele da se presele. Svakako ćete saslušati sve želje vaše dece i uvažićete njihovo mišljenje, a zatim ćete konačnu odluku doneti vi kao roditelji. Treba ovde imati na umu da deca različitih uzrasta u različitom stepenu participiraju u procesu razvoda i u pravnom smislu.

Ono čemu nikako ne bi trebalo da izlažete decu jeste da biraju kog roditelja više vole i sa kojim roditeljem žele da žive.

Neki roditelji traže da deca odluče kog roditelja više voli i gde će živeti. Kroz praksu se pokazalo da to najčešće rade roditelji koji imaju vrlo konfliktan medjusobni odnos, oni koji su zbunjeni u roditeljskoj ulozi, roditelji koji otpisuju svoju moć, kao i oni koji smatraju da su povredili dete, i da davanjem izbora nadoknađuju detetu nanetu štetu. Ukoloko ovo prepoznajete u vašem ponašanju, potražite savete stručnjaka kako da to prevaziđete.

8. Ne manipulišite decom i ne zloupotrebljavajte njihove želje i mišljenje

U zamku da manipulišu decom, često upadaju oni roditelji koje žele da se osvete svom partneru. Oni koji smatraju da nepravedno prolaze kroz patnju, i da im je mimo njihove odgovornosti naneta velika šteta od strane drugog partnera.

Tako roditelji utiču svesno i sa namerom na mišljenje i želje dece, kako bi sa detetom pravili koalicioni odnos, koji bi štetio bivšem partneru.

Neki roditelji donose odluku da ne komuniciraju medjusobno pa koriste decu kao goluba pismonošu – prenosioca poruka. Ovo je veoma toksično i za decu, ali i za oba roditelja.

Nekada roditelji nisu svesni da uvlače svoju decu u partnerski odnos, te nesvesno vrše manipulaciju.

Ne iznenađuje da se ovakve stvari dešavaju jer je proces razvoda jedan od najstresnijih događaja u životu pojedinca. Neretko parovi ili jedan od njih bivaju dezorijentisani, biraju neprimerene oblike ponašanja, ulaze u depresiju.

Prolazak kroz ovaj proces može biti i velika trauma, ali i mesto za svojevrstan razvoj svakog člana porodice. Ono što ohrabruje jeste da dobrom pripremom sebe i dece, možete da olakšate ovaj životno važan proces. Sada kada imate ključne smernice, porazgovarajte sa vašim partnerom i nađite najbolje rešenje za vašu porodicu.

Uvek možete da zakažete razgovor, mogu vam pomoći da se pripremite za ovaj razgovor i prođete sa što manje posledica kroz ovaj period pun rizika i poteškoća.

Proces razvoda braka u najboljem slučaju traje nekoliko godina, a može trajati i decenijama, kod nekih do kraja života.

Istražite kako vam savetovanje pomaže u ovom procesu?

Da li je razvod uopšte rešenje vašeg problema?

Koliko puta ste se zapitali da li je razvod dobra opcija i da li ste srećni u odnosu sa partnerom? Osećate olakšanje pri pomisli da se razvedete, a zatim se uznemirite i zabrinete kada sebe zamislite u procesu razvoda? Sasvim je prirodno da osećate zbunjenost, zbog potpuno suprotsavljenih emocija, kada razmišljate o razvodu.
Savetovanje će vam pomoći da jasnije sagledate sebe, partnera, porodičnu situaciju i da ispravnije donesete odluku o tome da li je razvod rešenje vašeg problema. Pomaže vam da sa većom sigurnošću i samopouzdanjem koračate kroz ovaj izuzetno stresan period.

Kako saopštiti partneru da želite razvod?

Ako ste već doneli odluku da se razvedete, sigurno vas brine kakva će biti reakcija partnera kada je saopštite. Šta ako partner ne prihvati odluku, da li će se javiti bes ili neka neprimerena reakcija? Tokom procesa savetovanja učite kako se saopštavaju uznemirujuće vesti, i kako možete reagovati na eventualne burne reakcije partnera i kako da pomognete da lakše prihvati vašu odluku.

Kako prihvatiti odluku vašeg partnera da želi da se razvede?

Ako je partner vama rekao da želi razod, verovatno je vaša prva reakcija šok ili očaj, čak i ako ste očekivali da se tako nešto desi. Ukoliko vas je ova vest iznenadila, šanse da je lako prihvatite, su minimalne. Savetovanje vam pomaže da prihvatite odluku vašeg partnera i da se suočite sa preplavljujućim emocijama i eventualnim sopstvenim neprimerenim reakcijama.

(Terapeut vam može pomoći i da prihvatite odluku vašeg partnera da se razvede ako nema interesa da se brak nastavi. terapija može pomoći vašem partneru da prihvati vašu odluku. )

Kako deca mogu reagovati na razvod?

Savetovanje koristi u pronalaženju načina da zaštite decu od stresa zbog intenzivnih sukoba. I načina kako da minimizirate štetni uticaj razvoda na vašu decu.

Velika korist savetovanja je u tome što vas uči kako da saopštite deci vest o razvodu shodno njihovom uzrastu i emotivnom i kognitivnom razvoju.

Razvod i advokati?

Savetovanje je važno i pre razgovora sa advokatom. Bolje ćete razmotritii šta je najbolje za vašu decu i kakvu odluku o podeli imovine bi trebalo da donesete. Osvestićete šta je najbolji interes vaše dece i zašto je toliko važno da to bude prioritet. Savetovanje vam pomaže da procenite interes vaše dece kako bi ste postigli što funkcionalniji sporazum koji štiti interese vaše dece, pre nego što ga advokat pretoči u sporazum ili tužbu. Dakle, savetnik za razvod i advokat su saradnici koji rade potpuno različite oblasti na istom putu do vašeg cilja.

Razvodimo se kao partneri, ali ne i kao roditelji.

Često je jako teško da razlikovanje roditeljske uloge od partnerske. Savetovanje vam u tome može pomoći, te može dovesti do poboljšanja odnosa sa drugim roditeljem. Bolje slaganje u roditeljskoj ulozi je preduslov dobrog razvoda i smanjuje na minimum probleme koji će se dešavati tokom postupka razvoda i nakon njega. Ovo je najbolji interes dece i oba roditelja.

Upravljanje emocijama

Kako da se nosite sa osećanjima tuge, besa i padom samopozudanja? Kako da oprostite izdaju, prevaru? Kako da obezbedite sredstva za život? Kako da prihvatite da nećete živeti sa detetom?

Individualnom ili partnerskom terapijom možete postići promenu kod sebe, na koju i drugi mogu pozitivno reagovati. Savetovanje vam pomaže da upravljate svojim emocijama, to značajno može uticati na popravljanje odnosa sa vašim partnerom i decom.

Život posle razvoda

Život nakon razvoda predstavlja ogroman izazov za oba partnera i decu. Kako samostalno da vaspitavate decu? Kako da se izborite sa problemima oko viđanja dece? Sta da radite kada bivši partner nađe novog partnera? Kako da se nosite sa reakcijama vaše dece? Savetovanje vam pomaže da lakše prođete kroz poslerazvodnu krizu koja donosi veoma velike zahtevne za prilagođavanjem na poptuno drugačiju organizaciju života.

Ukoliko ste zakoračili na dugačak put zvani razvod braka, potražite vodiča koji će vam ukazati na ključne tačke tog puta. Koji su delovi puta sa velikim rizikom, a koji vam nude lagodnije kretanje i omogućavaju da napredujete i razvijate se, čak uživate.

Budite pripremljeni za ovaj dugotrajni stres i povećajte svoje samopouzdanje i veštine. Ne čekajte sledeći ponedeljak. Ukoliko vaš partner ne želi da ide sa vama, možete ići i sami. Svaka kriza sa sobom nosi i prostor za rast i nova lepa iskustva, iskoristite te mogućnosti, stvorite bolji život za sebe i svoju decu.

Odlaganje, izostavljanje razgovora, kao i uključivanje dece u rešavanje partnerskih problema na decu ostavlja značajne posledice.

Pravo vreme za razgovor sa decom postoji. Otkrićete, nakon samo par minuta čitanja bloga, ono što vas brine i po više od nekoliko meseci.

Ispeci pa reci. Zašto nije dobro saopštiti deci pre nego što ste sigurni u odluku?

Nemojte pričati deci kako ćete se razvesti, ako u tu odluku niste sigurni. Pogotovo ne, ukoliko ste dozvolili da vas partnerovo ponašanje iznervira, pa u ljutnji pomislili da se razvedete. Nekada pretnje razvodom, paradoksalno, imaju za cilj pozivanja partnera da se odnos popravi. Ovo će zbuniti decu i otežati im da shvate šta se dešava.

Gvožđe se kuje dok je vruće. Zašto nije dobro dugo odlagati saopštenje?

Vaša deca, verovatno, osećaju da nešto nije u redu i strahuju za sebe i vas…. ne prepoznaju šta se tačno dešava, ali sigurno osećaju da nešto nije u redu, čak i na najranijem uzrastu. To ih dovodi u konfuziju i zbunjenost. Ne dozvolite da deca sama tragaju za objašnjenjima i imaju sopstvene fantazje i interpretacije vašeg ponašanja i odnosa. To je odlično mesto za utemeljenje pogrešnih uverenja o sebi, roditeljima, partnerskim odnosima, drugim ljudima. Ako poričete pred decom da se nešto dešava u porodici, i ako ih budete lagali, to može imati dalekosežne posledice. Od formiranja stava da su porodični problemi nešto što treba skrivati, do potpunog gubitka poverenja u roditelje i okrivljivanja i omalovažavanja njih samih.

Zašto je važno pravo vreme – sve u svoje vreme.

Brojne su prednosti ako im saopštie da se razvodite, neposredno nakon što ste doneli odluku. Osetiće vašu sigurnost, znaće kako da postave granice prema drugima, biće veštiji u komunikaciji, tolerisaće frustraciju, imaće emocionalne reakcije i ponašanje koje je u skladu sa situacijom, biže usmereni na rešavanje problema umesto na izbegavanje, neće živeti u svakodnevnom strahu da se razvod može desiti upravo danas.

Konačno, kada ste razumeli zašto je važno kada ćete deci saopštiti da se razvodite, otkrivam vam kada je najbolji trenutak da to uradite. Nije uvek moguće planirati trenutak prekida zajednice, odnosno preseljenja nekog od članova porodice, mada u većini slučajeva jeste. Recite deci, čim pre. Ali, tek nakon što ste sigurni u odluku o razvodu. Bilo bi dobro da deci saopštite vest o razvodu 15-20 dana pre fizičkog razilaženja tj. preseljenja, kako bi deca imala mogućnost da prihvate dešavanja i da se adaptiraju na njih.

1. Održavanje (ili započinjanje) zdravih dnevnih rutina je primarno sredstvo samopodrške koje se često zanemaruje, i čiji se značaj, neopravdano, umanjuje.

Razvod je vreme veoma stresnih promena, a mnoge dobre navike koje ste stekli mogu izostati. Na ličnom nivou, odvajanje vremena za dovoljno sna, redovno vežbanje i redovne zdrave obroke mogu pomoći u očuvanju psihičkog i fizičkog zdravlja i smanjenju efekata stresa.

Takođe se preporučuje da održite važne porodične rutine koje ste imali pre razvoda (kao što su obeležavanje važnih porodičnih datuma, redovni nedeljni izleti, vreme provedeno samo sa članovima porodice, održavanje kontakta sa srodnicima i prijateljima, čitanje priča deci pred spavanje, ukoliko je moguće, uredu je, povremeno imati zajedničko okuplanje oba roditelja i dece).

2. Vođenje dnevnika vaših misli i osećanja dok prolazite kroz prilagođavanje na razvod može vam pružiti mnoge prednosti.

Ono što je najvažnije, vođenje dnevnika omogućava vam da izrazite i definišete emocionalno uznemirenje, i sprečava vas da ih potiskujete i zanemarujete. Opisivanje bola i teških situacija sa kojima se suočava pomaže čoveku da stekne bolji utisak o tim emocijama i situacijama. Vođenjem dnevnika “izbacujete” iz sebe ta nagomilana neprijatna osećanja, ali i stičete uvid šta se sa tim osećanjima i mislima dešava (da li se menjaju, pojačavaju, slabe, da li prelaze u druge misli ili osećanja…). Vođenje dnevnika je jeftino, zahteva samo svesku i olovku, a može se raditi u bilo koje doba dana ili noći, što ga čini idealnom strategijom samopomoći.

3. “Ometanje” neprijatnih emocija.

Ponekad nije dovoljno pisati ili pričati o tome kako se neko oseća. U takvim situacijama, spremnost i sposobnost da skrenete pažnju može biti od pomoći. Gledanje televizijske emisije ili filma, čitanje knjige, surfovanje internetom, vežbanje, joga, čišćenje kuće, organizovanje fajlova i drugi zadaci i poslovi koji zahtevaju pažnju mogu da odvrate um od bolnih osećanja koja bi inače mogla da pređu u depresiju. Korisno je unapred pripremiti listu onoga što treba da se uradi i da obezbedite da vam pri ruci budu primerci omiljenih knjiga, filmova, emisija, podkasta ili omiljenih patika za šetnju ili trčanje… tako da možete lako izabrati da radite nešto zdravo i konstruktivno čime ćete “skrenuti” neprijatne misli i odvratiti pažnju sa uznemirujužih sadržaja.

4. Samoumirivanje.

Razvedeni ljudi su često ranjeni, a ranjenici treba da budu nežni i saosećajni prema sebi dok se oporavljaju. Priuštite sebi neka opuštanja koja inače volite, a retko ih upražnjavate. Masaža lica i/ili tela, dugo kupanje ili topli tuš, porcija vaše omiljene hrane mogu pomoći u stvaranju opuštanja, smirenosti i osećaja nege, a sve to može biti melem za povređenu dušu. Ležanje u krevetu iz tehniku vizualizacije, izgovaranje molitve ukoliko ste religiozni, duge šetnje u prirodi i slični izleti mogu imati sličan efekat. Takve rutine opuštanja mogu pomoći da se ubrza proces zarastanja emotivnih rana.

5. Istražite uspavana interesovanja.

Razvod može biti dobra prilika za istraživanje novih interesovanja. Nova interesovanja usmeravaju pažnju i donose je u sadašnjost, daleko od fokusa na neprijatnu prošlost ili daleku neizvesnu budućnost. Prijaće vam da samostalno donosite odluke i imate osećaj kontrole životnih okolnosti, što je odlično za jačanje skrhanog sampouzdanja, koje je neminovno tokom procesa razvoda. Istraživanje interesovanja može vas usrećiti i pomoći vam da steknete i nove prijatelje.

6. Izbegavajte opasno, samoporažavajuće i samopovređujuće ponašanje pri suočavanju se neprijatnim emocijama.

Ljudi koji se razvode su često emotivno ranjeni, a emotivne rane su ponekad toliko bolne da zamagljuju procese razmišljanja i zaključivanja. Kada je neko povređen, može biti u iskušenju da uradi skoro sve što obećava da će ukloniti bol. Neka rešenja za uklanjanje bola funkcionišu dobro kratkoročno, ali mogu biti opasna na srednji i dugi rok. Kada emocije zamagle proces pravilnog razmišljanja i odlučivanja, to može dovesti do štetnih, ponekad ozbiljno negativnih, ishoda:

• Izbegavajte donošenje velikih važnih odluka neko vreme nakon razvoda,
• Izbegavajte da zaronite u novu intimnu vezu samo zato što ste usamljeni,
• Izbegavajte praćenje svog bivšeg supružnika, i traganje za načinima osvete,
• Ne upotrebljavajte droge, alkohol, kockanje ili promiskuitetnu seksualnu aktivnost kao sredstvo za suočavanje sa bolom ili usamljenošću,
• Izbegavajte da vaše ponašanje prema bivšem partneru bude iz osećanja ljutnje ili mrznje.

Ukoliko ste ikada postavili ova ili slična pitanja, na pravom ste mestu. Nastavite sa čitanjem i značajno olakšajte dolaženje do odgovora. Nije dobro rešenje da odluke o tome kakav život želimo i šta nam je prihvatljivo, a šta nije, donosimo bez učešća svesti. Evo kako izgleda proces svesnog (tačnije svesnijeg) donošenja odluka.

U prvom redu, budimo svesni značaja svojih odluka!

Odlučivanjem biramo jednu od više mogućih alternativa. Rezultat ovog odabira je odluka.

Na dnevnom nivou mi donosimo oko 35000 odluka! Većinu automatski ili nesvesno, od toga šta će doručkovati naša deca, kojim pokretom ruke otvaramo vrata, šta ćemo danas obući, kojim putem ćemo ići na posao.

Ali i da li želimo razgovarati sa partnerom o našim osećanjima, ko će obavljati koje poslove u okviru porodičnih obaveza, hoćemo li se distancirati, da li ćemo dozvoliti roditeljima da utiču na naše bračne odluke, na koji način ćemo rešavati probleme…

Neke odluke su toliko jednostavne da smo jedva svesni da ih donosimo. Kojom rukom otvaramo vrata, koji nakit ćemo staviti ili koju kravatu, kojim putem ćemo ići do posla, gde ćemo se parkirati, sa kim ćemo zastati da popričamo, koju kafu ćemo popiti i gde, koje pelene ćemo kupiti za bebu, šta ćemo obući… (dobro, ovo nekada i nije baš laka odluka 🙂 ).

Nasuprot ovim, stoje odluke koje zahtevaju: visok stepen uključenosti naših psihičkih procesa (kao što su pamćenje, mišljenje i zaključivanje, emocije, volja), i suočavanje se sa većim rizikom usled njihovog (ne)donošenja. Takve odluke mogu biti odluke o nekim zdravstvenim intervencijama, odluke o preseljenju, kupovini stana, izboru partnera, izboru ili promeni zanimanja, davanju otkaza.

Jedna od takvih, izuzetno važnih i najstresnijih odluka je i odluka o razvodu braka, posebno ukoliko partneri imaju zajedničku decu.

Nekada je najbolje moguće rešenje odlazak na bračnu terapiju koja može pomoći očuvanju bračne zajednice, a nekada je razvod najbolje rešenje za naše probleme.

Potpuno je prirodno, što veliki broj osoba traži pomoć prilikom donošenja odluke o razvou braka ili prekidu vanbračne zajednice. Hajde da vidimo šta je mojim klijentima pomoglo da lakše donesu ključnu odluku: “Ostati u braku ili ne?”. Nastavite da sa pažnjom čitate o tome kako da lakše donesete odluku i rešite dilemu: „Da li da se razvedemo ili, ipak ima smisla, da ostanemo u braku?“.

Razmišljajte kao profesionalac

Krenite. Prolaženjem kroz ovih šest koraka, biće vam mnogo lakši i jasniji proces odlučivanja:

PRVI KORAK: Budite svesni da se nalazite pred izborom i da postoji potreba da donesemo odluku.

Vrlo je važno da znamo da bi trebalo da donesemo odluku i da ona zavisi od nas, da imamo mogućnost da biramo. U ovoj fazi treba postaviti pitanje “Šta želim?”.

Ukoliko nemate odgovor na to pitanje, to je sasvim u redu.

Jer znati šta tačno želimo, znači da smo u stanju da tačno pretpostavimo kako ćemo se osećati nakon pravljenja nekog izbora.

Kako ću se osećati nakon razvoda? Ili nakon ostanka u braku? Nije nimalo lak zadatak

Kako se psiholozi, između ostalog, bave i predviđanjem ponašanja ljudi, mogu vam biti od velike koristi da vaša pretpostavka bude što realnija.

DRUGI KORAK: Tražimo i nabrajamo sva potencijalna rešenja.

Zadatak ovog koraka je samo nabrajanje potencijalnih rešenja, bez analize da li su za nas ostvariva ili ne u ovom trenutku. Izostanak analize u ovom trenutku ima opravdan razlog; sprečavamo da naši ograničavajući stavovi i uverenja umanje naše mogućnosti.

U okviru rešavanja bračnih problema to bi moglo izgledati ovako:

• mogu da idem sa partnerom na bračnu terapiju, a mogu i da odlazim samostalno;
• mogu da podnesem tužbu za razvod bez konsultovanja partnera, bliskih ljudi, savetnika, advokata;
• mogu da napravim sporazum o razvodu braka sa partnerom;
• mogu da napravim dogovor sa partnerom da živimo odvojemo i bez pokretanja postupka razvoda braka;
• mogu da sačekam da partnerpodnese tužbu za razvod;
• mogu da se preselim pre razvoda braka;
• mogu da kažem partneru da mi tteba odvojeni život pre donošenja odluke o tome đta želim od našeg odnosa…

TREĆI KORAK: Analiziranmo moguća rešenja.

U ovom koraku se već neke od alternativa izdvajaju, a neke propadaju. Treba jasno defisati što više onih potencijalno dobrih.

U ovom koraku procenjujemo dobre i loše strane svake od naših alternativa, razmatramo do kakvog ishoda bi mogla da dovede i da li je to ono što smo na početku definisali kao željeno stanje.

Prikupljamo što više relevantnih informacija. Uzimamo u obzir samoprocenu i analiziramo sopstvena osećanja, želje i uverenja.

Razgovaramo sa drugima, ali samo sa relevantnim drugima; bliskim osobama koje imaju iskustvo razvoda braka; informišemo se putem knjiga ili interneta čitanjem tekstova, poput ovog, u kojima nam stručnjaci pružaju značajne informacije, razgovaramo sa psiholozima, savetnicima za razvod braka, psihoterapeutima i advokatima; i to onima koji se bavem temom braka tj. procesom razvoda.

U ovom koraku nalazimo i (sve) dobiti naših izbora.

ČETVRTI KORAK: Donosimo odluku.

Donosimo odluku biranjem jedne od analiziranih alternativa.

PETI KORAK: Prihvatamo posledice svoje odluke.

Donošenje svake odluke sa sobom nosi, osim dobiti i neki gubitak koji svesno odlučujemo da prihvatimo izborom odluke. Zamišljamo i pretpostavljamo i pozitivne i negativne posledice našeg izbora.

ŠESTI KORAK: Realizacija odluke i suočavanje sa posledicama.

Iako, u saradnji sa stručnjakom, većinu posledica možemo da predvidimo, nekada ni prijatne ni neprijatne posledice ne možemo da predvidimo, prilagođavamo se na njih kada se pojave. Jedan od izazova ovog koraka je saopštavanje odluke. U procesu razvoda to se odnosi na saopštavanje odluke partneru (ukoliko odluku nisu doneli zajedno, već je jedan od partnera sam doneo odluku), saopštavanje odluke deci, ali i ljudima iz bliskog okruženja pre svega roditeljima i prijateljima. Posledica može biti i bol koju osećamo tokom ovog procesa, kao i spokojniji život.

Donošenje odluke stvara oslobođenje od tenzije i olakšanje, ali se često uz to olakšanje javljaju strahovi da li je doneta odluka ispravna. To je posebno izraženo ukoliko donosimo odluku koja se tiče i nekih drugih osoba, u ovom slučaju naše dece. Proces donošenja odluke je tada izuzetno težak, neprijatan i može trajati i godinama, a razlog tome su kolebanja i dvoumljenja koja nastaju pod uticajem ometajući faktori koje svaki od ovih koraka nosi sa sobom.